Обрасци учеништва
Учење о Христу и Његовим путевима води нас да Га упознамо и да Га волимо.
Образац вере
Јутрос су наших двоје деце и троје унучади у Северној Америци и отприлике половина света видели величанствен излазак сунца на истоку. Осталих троје деце и седморо унучади у Африци и друга половина света видели су како се мрак постепено надвија над њима док се сунце спуштало над хоризонтом на западу.
Ова ванвременска постојаност почетка дана и ноћи је свакодневни подсетник на стварност која управља нашим животима и коју не можемо променити. Када поштујемо и ускладимо оно што радимо са овим вечним реалностима, доживљавамо унутрашњи мир и склад. Када то не учинимо, узнемирени смо и ствари не функционишу како очекујемо.
Дан и ноћ су пример образаца који је Бог дао свима који су икада живели на земљи, о оном што заиста јесте. Апсолутна је истина нашег људског постојања да не можемо преговарати около у складу са сопственим жељама и извући се. Подсећам се на ово сваки пут када летим из Африке да бих дошао на генералну конференцију, ресетујући телесни сат уназад за 10 сати у једном дану.
Кад год нам је стало да приметимо, видимо да нам је Небески Отац дао довољно сведочанстава о истини да управљамо својим животима како бисмо Га упознали и имали благослове мира и радости.
Преко пророка Џозефа Смита, Господњи Дух потврђује: „И опет, даћу вам узорак у свему, да не бисте били обманути; јер Сотона је свуда на земљи, и иде обмањујући народе.”1
На такву превару пао је Антихрист Корихор, не верујући у постојање Бога и Христов долазак. Њему је сведочио пророк Алма: „Све указује да постоји Бог. Да, сама земља и све што је на лицу њеном. Да, и кретање њено. Да, а и све планете које се крећу својим правилним путањама сведоче да постоји Врховни Створитељ.”2
Када је Корихор наваљивао да му се да знак пре него што би могао да поверује, Алма је учинио да занеми. Понизивши се због своје невоље, Корихор је отворено признао да га је ђаво преварио.
Није потребно да будемо преварени. Чудо интелигентног живота непрестано се одвија пред нама. А кратак поглед и размишљање о чудесима небеса окићеним безбројним звездама и галаксијама подстичу душу да каже: „Боже мој… Како си велики!”3
Да, Бог наш Небески Отац живи, и Он нам се све време показује на мноштво начина.
Образац понизности
Али да бисмо признали, веровали и остали у Богу, наша срца треба да буду пријемчива за Духа истине. Алма је поучавао да вери претходи понизност.4 Мормон је додао да је немогуће да неко ко није „кротак и смеран у срцу” има веру и наду и да прими Духа Божјег.5 Цар Венијамин је изјавио да је свако коме је на првом месту слава света „непријатељ Богу”.6
Подлагањем крштењу да испуни сваку праведност иако је био праведан и свет, Исус Христ је показао да је понизност пред Богом темељна особина Његових ученика.7
Од свих нових ученика се тражи да покажу понизност пред Богом обредом крштења. Тако „сви они који се понизе пред Богом, и пожеле да се крсте, и иступе са срцем скрушеним и духом раскајаним… примиће се крштењем у цркву његову”.8
Понизност усмерава срце ученика ка покајању и послушности. Дух Божји је тада у стању да донесе истину до тог срца, и она ће наћи улаз.9
Недостатак понизности највише доприноси испуњењу пророчанства апостола Павла у овим последњим данима:
„Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни,
нељубавни, непримирљиви, опадачи, неуздржници, бесни, недоброљубиви.”10
Позив Спаситеља да учимо од Њега је позив да се одвратимо од примамљивости световног живота и да постанемо онакви какав је Он – кротак и смеран у срцу, понизан. Тада смо у стању да преузмемо Његов јарам и откријемо да је лак – да учеништво није терет већ радост, као што нас је председник Нелсон тако речито и више пута поучавао.
Образац љубави
Учење о Христу и Његовим путевима води нас да Га упознамо и да Га волимо.
Он је својим примером показао да је са ставом понизности заиста могуће упознати и волети Бога Оца свим својим бићем и волети друге као што волимо себе, без задршке. Његова служба на земљи, током које је положио и своју вољу и своје тело на олтар, била је пример за примену ових начела, на којима се заснива Његово Јеванђеље. Оба начела су окренута ка споља и односе се на то како се односимо према другима, а не на тражење личног остварења или славе.
Чудесна иронија тога је што када своје најбоље напоре усредсредимо на љубав према Богу и другима, омогућено нам је да откријемо сопствену истинску божанску вредност, као синови и ћерке Божје, са потпуним миром и радошћу које ово искуство доноси.
Постајемо једно са Богом и једни са другима кроз љубав и служење. Тада можемо примити сведочанство Светог Духа о тој чистој љубави, плоду о којем Лехи говори да је „слађи од свега што икада пре окусих”.11
Круна коју је Христ примио дајући и чинећи све својом способношћу да постави пример љубави према Оцу и љубави према нама била је да прими сву моћ, чак и све што Отац има, а то је узвишење.12
Наша прилика да у својим душама негујемо трајну љубав према Богу и према ближњем почиње код куће, светим навикама да се свакодневно повезујемо са Оцем у личној и породичној молитви у име Његовог Јединорођеног Сина, учећи заједно од Њих кроз лично и породично проучавање Светих писама, заједничко поштовање дана Шабата и лично поседовање важеће храмске препоруке и њено коришћење као породица кад год можемо.
Док сви ми појединачно напредујемо у свом знању и љубави према Оцу и Сину, растемо у захвалности и љубави једни према другима. Наша способност да волимо и служимо другима изван куће је знатно побољшана.
Оно што радимо код куће је префињено окружење истрајног и радосног учеништва. Најдражи благослови обновљеног Јеванђеља у којима смо моја супруга Гледис и ја уживали у свом дому дошли су од учења да познајемо и поштујемо Бога код куће и да делимо Његову љубав са својим потомцима.
Образац служења
Љубав према Богу и служење једни другима код куће и служење другима ван куће временом прерасту у особину милосрђа.
То се уклапа у образац посвећене службе у царству Божјем који су нам поставили Господњи живи пророци и апостоли. Постајемо једно са њима.
Тада нам је омогућено да кроз њих гледамо у Господа „у свакој помисли”, тако да „не сумња[мо]” и „не бој[имо] се”.13
Попут Господњих живих пророка и апостола, можемо ићи са „утроб[ом]… [пуном милосрђа] према свим људима, и према домаћима у вери, и нека честитост краси мисли [наше] непрестано; онда ће самопоуздање [наше] у присуству Божјем ојачати; и учења свештенства росиће [душе наше] као роса са неба”.
Са живим Господњим пророцима и апостолима, и ми се можемо придружити честитом кругу вере ојачаном посвећеном службом у којој „Свети Дух ће бити стални сапутник [наш], а жезло [наше] [је] непроменљиво жезло праведности и истине; а власт [наша] биће вечна власт, и без принудних мера тећи ће ка [нама] у веке векова”.14 Јер то је обећање Очевог плана. У име Исуса Христа, амен.