Накит уместо пепела: Исцељујући пут праштања
Живети на начин да дајете накит уместо пепела у свом животу је чин вере који следи Спаситеља.
Књига Прва Самуилова укључује мање познату причу о Давиду, будућем цару Израела, и жени по имену Авигеја.
Након Самуилове смрти, Давид и његови људи отишли су од цара Саула који је желео да одузме Давидов живот. Они су чували стада и слуге богатог човека по имену Навал, који је био подлог духа. Давид је послао 10 својих људи да поздраве Навала и затраже преко потребну храну и залихе.
Навал је на Давидов захтев одговорио увредом и послао његове људе празних руку.
Увређен, Давид је припремио своје људе да крену против Навала и његове породице, говорећи: „Јер ми врати зло за добро.”1 Слуга је рекао Авигеји, Наваловој жени о лошем поступку њеног мужа према Давидовим људима. Авигеја је брзо сакупила потребну храну и потрепштине и отишла уместо њега.
Када га је Авигеја срела, „паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље,
И паднувши му к ногама рече: На мени, господару, нека буде та кривица…
Зато сада, … Господ ти не да да идеш на крв, и да се осветиш својом руком…
… Ево дар што је донела слушкиња господару свом, да се да момцима…
Опрости слушкињи својој кривицу…
Тада рече Давид Авигеји: да је благословен господ Бог Израиљев, који те посла данас мени на сусрет:
И да су благословене речи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком…
И прими Давид из руке њене шта му беше донела, и рече јој: Иди с миром кући својој; ето послушах те и погледах на те.”2
Обоје се удаљише у миру.
У овом извештају Авигеја се може сматрати као снажни пример или симбол Исуса Христа.3. Својом помирбеном жртвом, Он нас може ослободити греха и тежине ратоборног срца и обезбедити нам храну која нам је потребна.4
Као што је Авигеја била вољна да преузме Навалов грех на себе, тако је и Спаситељ – на несхватљив начин – преузео на себе наше грехе и грехе оних који су нас повредили или увредили.5 У Гетсeманији и на крсту, Он је положио право на ове грехе. Направио нам је пут да напустимо осветољубиво срце. Тај „пут” је праштање – што може бити једна од најтежих ствари које смо икада урадили и једна од најбожанских ствари које смо икада искусили. На путу праштања, моћ помирења Исуса Христа може се улити у наше животе и почети да лечи дубоке пукотине срца и душе.
Председник Нелсон је поучио да нам Спаситељ нуди могућност да опростимо:
„Захваљујући Његовом бесконачном Помирењу можете опростити онима који су вас повредили и који можда никада неће преузети одговорност за своју окрутност према вама.
Обично је лако опростити ономе ко искрено и понизно тражи ваш опроштај. Али Спаситељ ће вам дати могућност да опростите свакоме ко је према вама лоше поступао. Тада ти њихови штетни поступци више не могу да вам нагризу душу.”6
То што Авигеја доноси обиље хране и залиха може нас научити да Спаситељ онима који су увређени и повређени нуди храну и помоћ која нам је потребна да бисмо били излечени и здрави.7 Нисмо препуштени да се сами носимо са последицама туђих поступака; и ми се можемо исцелити и добити прилику да будемо спасени од тежине ратоборног срца и свих радњи које могу уследити.
Господ је рекао: „Ја, Господ, опростићу коме хоћу, али од вас се захтева да праштате свим људима”.8 Господ захтева да опростимо за сопствено добро.9 Али Он не тражи од нас да то учинимо без Његове помоћи, Његове љубави, Његовог разумевања. Кроз наше завете са Господом, свако од нас може примити моћ да ојачамо, вођство и помоћ који су нам потребни да опростимо и да нам буде опроштено.
Знајте да опростити некоме не значи да се стављате у позицију у којој ћете и даље бити повређени. „Можемо радити на томе да некоме опростимо, а да се и даље осећамо подстакнутим Духом да се држимо подаље од њега.”10
Као што је Авигеја помогла Давиду да не буде „саблазни срцу”11 и да добије помоћ која му је била потребна, тако ће и Спаситељ помоћи вама. Он вас воли, и срешће вас на вашем путу „са исцељењем на крилима својим”.12 Он жели ваш мир.
Лично сам била сведок чуда Христовог исцељења мог ратоборног срца. Уз дозволу свога оца, изјављујем да сам одрасла у дому у коме се нисам увек осећала безбедно због емоционално и вербално погрешног поступања. У својој младости и након пунолетства, замерала сам оцу и имала бес у срцу због те боли.
Током година и у својим напорима да пронађем мир и исцељење на том путу праштања, схватила сам на дубок начин да је исти Син Божји који је откупио моје грехе, исти Откупитељ који ће, такође, спасити оне који су ме дубоко повредили. Нисам могла да верујем у прву истину, а да не верујем у другу.
Како је расла моја љубав према Спаситељу, тако је расла и моја жеља да бол и бес заменим Његовим лековитим мелемом. То је био дугогодишњи процес, који је захтевао храброст, рањивост, истрајност и учење да се има поверења у Спаситељеву божанску моћ да спасе и исцели. Још увек имам пуно посла, али моје срце више није на ратној стази. Дато ми је „ново срце”13 – оно које је осетило дубоку и трајну љубав личног Спаситеља, који је остао поред мене, који ме је нежно и стрпљиво водио на боље место, који је плакао са мном, који је познавао моју тугу.
Господ ми је послао надокнађујуће благослове баш као што је Авигеја донела оно што је Давиду требало. Послао је учитеље у мој живот. А најслађи и најпреображавајући од свега био је мој однос са мојим Небеским Оцем. Кроз Њега сам са захвалношћу упознала нежну, заштитничку и усмеравајућу љубав савршеног Оца.
Старешина Ричард Г. Скот је рекао: „Не можете избрисати оно што је учињено, али можете опростити.14 Праштање лечи страшне, трагичне ране, јер дозвољава љубави Божјој да очисти ваше срце и ум од отрова мржње. Оно чисти вашу свест од жеље за осветом. Оно прави место за прочишћавајућу, исцељујућу и обнављајућу љубав Господњу”.15
Мој земаљски отац је, такође, имао чудесну промену срца последњих година и окренуо се Господу – нешто што не бих очекивала у овом животу. Још једно сведочанство за мене о потпуној и преображавајућој моћи Исуса Христа.
Знам да је у стању да исцели грешника и оне којима је начинио грех. Он је Спаситељ и Откупитељ света, који је положио свој живот да бисмо поново живели. Рекао је: „Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње.”16
Свима који су скрушена срца, заробљени, рањени и можда заслепљени болом или грехом, Он нуди исцељење, опоравак и ослобођење. Сведочим да су исцељење и опоравак које Он нуди стварни. Време тог исцељења је индивидуално и не можемо судити према времену неког другог. Важно је да пружимо себи потребно време да се исцелимо и да будемо љубазни према себи у том процесу. Спаситељ је увек милостив и пажљив, и спреман је да пружи помоћ која нам је потребна.17
На путу праштања и исцељења лежи избор да не одржавамо нездраве навике или односе у нашим породицама или другде. Свима који су под нашим утицајем можемо понудити љубазност уместо окрутности, љубав уместо мржње, нежност уместо грубости, сигурност уместо невоље и мир уместо свађе.
Дати оно што вам је ускраћено је моћан део божанског исцељења које је могуће кроз веру у Исуса Христа. Живети на начин да дајете, као што је Исаија рекао, накит уместо пепела у свом животу18 је чин вере који следи врхунски пример Спаситеља који је претрпео све да би могао свима помоћи.
Јосиф из Египта је живео живот посут пепелом. Био је омражен од своје браће, издан, продат у ропство, неправедно затворен и заборављен од некога ко је обећао да ће помоћи. Ипак се уздао у Господа. „Господ беше са Јосифом”19 и посветио је његова искушења личним благословима и развојем – и спасавањем његове породице и читавог Египта.
Када је Јосиф срео своју браћу као велики вођа у Египту, његово праштање и мудар став су се очитовали у милостивим речима које је изговорио:
„А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег…
И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог.”20
Преко Спаситеља је Јосифов живот постао „накит уместо пепела”21
Кевин Ј. Вортен, председник BYU-а, рекао је да Бог „може учинити да добро дође… не само кроз наш успех већ и преко нашег неуспеха и неуспеха других који нам наносе бол. Бог је толико добар и толико моћан.”22
Сведочим да је највећи пример љубави и праштања пример нашег Спаситеља, Исуса Христа, који је у горкој агонији рекао: „Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине”.23
Знам да наш Небески Отац жели доброту и наду за свако своје дете. У Јеремији читамо: „Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре”.24
Исус Христ је ваш лични Месија, ваш Откупитељ и Спаситељ пун љубави, који зна молбе вашег срца. Он жели ваше исцељење и срећу. Воли вас. Он плаче са вама у вашим тугама и радује се да вас исцели. Да будемо храбри и узмемо Његову руку пуну љубави која је увек испружена,25 док ходамо исцељујућим путем праштања, моја је молитва у име Исуса Христа, амен.