Будите кротки и смерни у срцу
Од старешине Улисеза Соареза,
из председништва Седамдесеторице
Бити кротак не подразумева слабост, него добронамерно и љубазно понашање
Мормон је поучавао да човек „не може имати веру и наду није ли кротак и смеран у срцу.”1 Додао je да без таквих особина „вера његова и нада су узалуд, јер нико није достојан пред Богом осим кротких и смерних у срцу.”2
Кроткост је особина оних који су „богобојажљиви, праведни, понизни, вољни да уче и стрпљиви у патњама.”3 Они који поседују те особине су вољни да следе Исуса Христа и њихова нарав је блага, питома, трпељива и покорна.
Апостол Павле је поучавао да је понизност род Духовни.4 Стога се најлакше може стећи ако „у Духу живимо.”5 Да бисмо живели у Духу наш начин живота мора одражавати праведност пред Господом.
Док преузимамо Христово име на себе, очекује се да тежимо да опонашамо Његове особине и изменимо наш карактер, како би сваког дана постајао све сличнији Његовом. Спаситељ је, упозоравајући своје ученике, рекао: „Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.”6 Ако „дођемо Христу, одрекнемо се [ми] сваке безбожности; ... и волимо Бога,” онда ће преко Христове милости доћи дан да можемо бити савршени у Њему.7
„Христолике особине дарови су од Бога. [Те особине] добијамо док [ми] праведно користимо [нашу] слободну вољу. Уз жељу да удовољимо Богу, [морамо] препознати [наше] слабости и бити вољни и жељни да се усавршавамо.”8
Кроткост је неопходна како бисмо постали христоликији. Без ње нећемо моћи развити остале важне врлине. Бити кротак не подразумева слабост, него подразумева доброту и љубазност, показивање снаге, оданости, здраве личности и самоконтроле.
Кроткост је била једна од најзаступљенијих особина у Спаситељевом животу. Лично је поучавао своје ученике: „Учите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу.”9
Благословени смо што смо рођени са семеном кроткости у нашим срцима. Морамо схватити да није могуће гајити и развијати то семе у трептају ока него је потребно време. Христ нас позива да „узмемо крст [свој] свакога дана,”10 што значи да то мора бити стална тежња и жеља.
Председник Лоренцо Сноу, пети пророк у нашем раздобљу је поучавао: „Наша је дужност да се трудимо да будемо савршени, ... да се свакога дана побољшавамо и осврнемо на наш пут претходне недеље и да чинимо боље ове недеље; да данас чинимо боље него јуче.”11 Дакле, први корак до кроткости је да се из дана у дан усавршавамо. Свакога дана треба да покушавамо да будемо бољи него претходног, док напредујемо у овом процесу.
Председник Сноу је додао:
„Ми имамо своје лудости и слабости; треба да их што је могуће пре надвладамо и требало би да тај осећај [уградимо] у срца наше деце ... да могу научити да се прикладно [понашају] пред Њим у свим околностима.”
„Ако муж може да живи са својом женом један дан без свађе или без нељубазних поступака према било коме или да не растужи Духа Божјег ... ; он је до тада савршен. Допустите му онда да такав буде и следећег дана. Али ако претпоставимо да не успе у свом покушају следећег дана, нема разлога да на успе трећег дана.”12
Прихватајући нашу посвећеност и истрајност Господ ће нам дати оно што нисмо у стању да стекнемо због наших несавршености и људских слабости.
Још један важан корак до стицања кроткости је да научимо како да контролишемо нашу нарав. Зато што природан човек борави у сваком од нас и зато што живимо у свету пуном притисака, контрола наше нарави може постати један од изазова у нашим животима. Помислите на тренутак како реагујете када се неко не повинује вашим жељама у тренутку када од њега то желите. А када се људи не слажу са вашим идејама, чак и када сте потпуно сигурни да оне представљају право решење проблема? Какав је ваш одговор када вас неко увреди, критикује ваше напоре или је једноставно нељубазан зато што је лоше расположен? У таквим тренуцима и другим тешким ситуацијама морамо научити да контролишемо своју нарав, а своја осећања саопштимо стрпљивим и благим убеђивањем. Ово је најважније у нашим домовима и у односима са нашим вечним сапутницима. Током 31 године брака са својом драгом често ме је „благо” подсећала на ово када бисмо се суочавали са узнемирујућим животним изазовима.
Међу упутствима пронађеним у његовој посланици Тимотију, апостол Павле је рекао:
„А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду мође подносити,
И с кроткошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине.
И да се ископају.”13
Контролишући своје реакције, смирено и благо, и избегавајући сукоб почећемо да се квалификујемо за дар кроткости. Председник Хенри Б. Ајринг је једном рекао: „Када са вером контролишемо нашу нарав и обуздавамо нашу гордост, Свети дух даје своје одобравање, а света обећања и завети постају извесни.”14
Следећи корак до стицања кроткости је да постанемо понизни. Господ је саветовао Томаса Б. Марша преко пророка Џозефа Смита, говорећи: „Понизан буди, а Господ ће, Бог твој, водити тебе за руку и услишити молитве твоје.”15
Верујем да су само они који су понизни у стању да прихвате и разумеју Господње одговоре на своје молитве. Понизни су вољни да уче, схватајући колико зависе од Бога и жељни су да се потчине Његовој вољи. Понизни су кротки и имају способност да утичу на друге да буду исти. Бог обећава понизнима да ће их руком водити. Искрено верујем да ћемо избећи заобилазнице и тугу у нашим животима докле год будемо ходали руку под руку са Господом.
Један од најлепших савремених примера кроткости за који знам је брат Мозес Малангу. Његово обраћење је почело 1964. год. када је примио примерак Мормонове књиге. Био је опчињен док је читао књигу, али тек је 70-тих видео знак Цркве СПД на згради у Јоханесбургу, у Јужној Африци, док је ходао улицом. Брат Малангу је био заинтригиран и ушао је у зграду да би сазнао више о Цркви. Љубазно му је речено да не може да присуствује богослужењима или да буде крштен јер у то време закони земље то нису допуштали.
Брат Малангу је прихватио ту одлуку са кроткошћу и понизношћу и без негодовања, али је и даље имао снажну жељу да сазна више о Цркви. Питао је црквене вође да ли могу оставити отворен један од прозора у састајалишту за време недељних састанака како би могао напољу седети и слушати службу. Породица брата Малангуа и пријатељи су неколико година редовно присуствовали богослужењу ”кроз прозор.” Једног дана, 1980. године речено им је да могу да долазе у Цркву, а такође и да се крсте. Какав величанствен дан за брата Малангу.
Касније, Црква је организовала огранак у његовом комшилуку у Совету. Ово је било могуће само због одлучности, храбрости и верности људи попут брата Малангуа, који је остао веран много година у тешким околностима.
Један од пријатеља брата Малангуа, који се прикључио Цркви у исто време, испричао ми је ову причу током моје посете кочићу у Совету. На крају нашег разговора ме је загрлио. У том тренутку осетио сам као да ме је обгрлио Спаситељ својим брижним рукама. Кроткост је зрачила из очију овог доброг брата. Срца пуног доброте и дубоке захвалности замолио ме је да кажем председнику Томасу С. Монсону колико су захвални и благословени он и многи други што имају истинито јеванђеље у својим животима. Пример кроткости брата Малангуа и његових пријатеља заиста је заувек утицао на животе многих, нарочито на мој.
Браћо и сестре, верујем да је Спаситељ Исус Христ врховни пример кроткости. Чак и током последњих тренутака Његовог смртничког живота, када је неправедно оптужен и осуђен, у болу носећи свој крст до Голготе, исмеван и проклињан од стране Његових непријатеља, напуштен од многих који су Га познавали и били сведоци Његових чуда, био је прикован на крст.
Чак и после најжешће физичке патње Господ се обратио свом Оцу и говорио из дубине свог кротког и понизног срца: „Оче! опрости им; јер не знају шта чине.”16 Христ се суочио са крајњом физичком и духовном патњом, дајући нам прилику да изменимо наш духовни карактер и постанемо кротки попут Њега.
Сведочим да је Исус Христ наш Спаситељ. Сведочим вам да је захваљујући Његовој љубави могуће да се променимо. Могуће је напустити своје слабости. Могуће је одбацити зле утицаје у својим животима, контролисати свој гнев, постати кротак и развијати особине нашег Спаситеља. Он нам је показао пут. Дао нам је савршен пример и заповедио свакоме од нас да постанемо онакви какав је Он. Његов позив нама је да Га следимо, да следимо Његов пример и постанемо попут Њега. О овим истинама износим своје сведочанство у Његово свето име, име Исуса Христа, амен.