Погледајте горе

Адриjан Очоа,

из Седамдесеторице

Данас је време да се погледа горе у Извор истине и постара да наша сведочанства буду јака.

Када сам имао осам година, двојицу рођака и мене послали су у оближњи град по намирнице за наредних 15 дана за наше десеточлано домаћинство. Кад се осврнем уназад, задивљен сам колико су поверења моја бака, тетка и ујак имали у нас. Јутарње небо је било ведро и сунчано када смо кренули нашим малим караваном од три коња на пут дуг 16 километара.

У сред прерије нам је синула сјајна идеја да сјашемо и играмо се кликерима. Били смо толико задубљени у нашу игру да нисмо приметили „знакове времена” изнад главе, док су се тамни облаци гомилали небом. Када смо схватили шта се дешава, нисмо имали времена ни да узјашемо коње. Јака киша и град сручили су се на нас толико снажно да је све што смо могли да смислимо било да скинемо седла са коња и заклонимо се малим покривачима који иду под седло.

Без коња, мокри и озебли, наставили смо пут, сада се трудећи да идемо што смо брже могли. Кад смо се приближили нашем одредишту, видели смо да је широка улица којом се улазило у град поплављена, и изгледала је као река која је текла према нама. Сада је наш једини избор био да оставимо наше покриваче и попнемо се на ограду од бодљикаве жице која је окруживала град. Било је касно ноћу када смо, уморни, измучени и мокри, потражили склониште у првој кући коју смо видели када смо ушли у град. Добра млада породица нас је осушила, нахранила нас укусним буритосима са пасуљем, а затим нас ставила у кревет у засебној соби. Убрзо смо открили да соба има раван земљани под, па смо добили још једну сјајну идеју. Нацртали смо круг на поду и наставили игру са кликерима док нас није савладао умор те смо се, заспавши, сручили на под.

Као деца смо мислили само о себи. Нисмо ни помислили на најближе који су очајнички трагали за нама да би нас вратили кући - а да јесмо, никада не бисмо закаснили због тако бескорисне игре. И да смо били мудрији, погледали бисмо у небо, приметили да се облаци гомилају, и убрзали наш темпо како бисмо избегли олују. Сада када имам мало више искуства, увек се подсетим: не заборави да погледаш горе.

Моје искуство са рођацима ме је научило да обраћам пажњу на знаке нашег времена. Живимо у веома бурним и опасним временима које је Павле описао: „Јер ће људи постати саможиви, ... непокорни родитељима, неблагодарни, безбожни, ... опадачи, неуздржници, ... који више маре за сласти него за Бога” (2. Tимотију 3:2–4).

Говорећи о тим временима, старешина Далин Х. Оакс је рекао: „Морамо се припремити и временски и духовно … А припрема која ће највероватније бити занемарена јесте она мање видљива и тежа - духовна” (“Preparation for the Second Coming,” Ensign или Liahona, мај 2004, стр. 9). Другим речима, немојте пропустити да погледате горе.

С обзиром на хитну потребу за духовном припремом у време такве опасности, желим да упутим реч упозорења на један веома важан знак времена. Због своје професије био сам на важном положају у вези са технологијом, тако да препознајем вредност коју она има, посебно у комуникацији. Толико информација до којих су људи дошли сада је на дохват руке. Међутим, интернет је пун много тога што је прљаво и варљиво. Технологија је увећала нашу слободу говора, али такође, на основу броја прегледа даје неоправдани кредибилитет неквалификованој особи. Из тог разлога, сада више него икада, морамо запамтити ово вечно начело: „по родовима њиховијем познаћете их” (Maтеј 7:20).

Конкретно, упозоравам вас да не гледате прљаве слике нити да обраћате пажњу на оне који лажно оптужују Христа и пророка Џозефа Смита. Оба поступка имају исти ефекат: губитак Светог Духа и његове заштитничке и подржавајуће моћи. Следе порок и несрећа.

Моја драга браћо и сестре, ако икада наиђете на нешто што ће довести у питање ваше сведочанство о јеванђељу, молим вас да погледате горе. Погледајте извор сваке мудрости и истине. Негујте своју веру и сведочанство речју Божјом. У свету има оних који желе да поткопају вашу веру мешањем лажи са полуистинама. То је разлог зашто је апсолутно важно да стално будете достојни Духа. Сарадништво Светог Духа није само пријатна погодност - оно је битно за ваш духовни опстанак. Ако будете ценили Христове речи и пажљиво слушали подстицаје Духа, нећете бити преварени (погледати Џозеф Смит - Maтеј 1:37).

Исус Христ, који је био савршен, и Џозеф Смит, који је признао да то није, убијени су због лажних тужитеља који нису прихватили њихова сведочанства. Како можемо знати да је њихово сведочанство истина - да је Исус Христ Син Божји, а Џозеф Смит истински пророк?

„По родовима њиховијем познаћете их.” Може ли лоше дрво донети добар род? Лично знам да ми је Спаситељ опростио грехе и ослободио ме личног терета, доводећи ме у стање среће за коју нисам ни знао да постоји. И лично знам да је Џозеф Смит био пророк, јер сам проверио једноставно обећање у Мормоновој књизи: „Питајте Бога, Вечног Оца, у име Христово ... И будете ли питали срца искреног, са правом намером, имаjући веру у Христа, Он ће вам моћу Светог Духа обjавити истину о томе” (Moрони 10:4). Једноставно речено: погледајте горе.

Постоје особе које су можда мишљења да морате имати физичких доказа да бисте поверовали у Христово васкрсење, или истинитост Његовог обновљеног јеванђеља. За њих цитирам Алмине речи Корихору, који је покушавао да убеди друге да не верују: „Имао си ти довољно знакова. Хоћеш ли да искушаваш Бога свога? Хоћеш ли рећи, покажи ми знак, кад имаш сведочанство ове браће своје, а и свих светих пророка? Света писма су стављена пред тебе” (Aлмa 30:44).

Ви и ја смо живи доказ о Спаситељевом откупљењу. Ми смо живи доказ службеништва пророка Џозефа Смита и верности раних светаца који су остали јаки у свом сведочанству. Црква Исуса Христа се сада проширила широм света, а расте као никада раније - прихваћена, као у доба Христа, од стране скромних људи који не треба да виде и додирну да би веровали.

Нико не зна када ће Господ поново доћи. Али сада су тешка времена за нас. Данас је време да се погледа горе у Извор истине и постара да наша сведочанства буду јака.

Враћам се на своју причу: моји рођаци и ја пробудили смо се у јутро које је било блиставо сунчано са предивним небом. Један човек је покуцао на врата у потрази за три изгубљена дечака. Ставио нас је на коње, и кренули смо назад кући кроз исту прерију. Никада нећу заборавити оно што смо видели на путу кући - мноштво људи који су се у потрази за нама током ноћи тракторима и камионима заглавили у блату. Пронашли су седло овде, коња тамо, а када су нас видели како се враћамо кући, могао сам да осетим њихово олакшање и љубав. На улазу у град, рођаци су потрчали да нас поздраве, а испред свих њих су били моја вољена бака и ујак и ујна. Загрлили су нас и заплакали, пресрећни што су пронашли своју изгубљену децу. То је за мене био важан подсетник да је наш Небески Отац пун љубави свестан нашег постојања. Он нестрпљиво чека наш повратак кући.

Знаци предстојећих олуја су свуда око нас. Погледајмо горе и припремимо се. Безбедност лежи у јаком сведочанству. Негујмо и јачајмо наша сведочанства сваки дан.

Знам да можемо да живимо заједно као породица за вечност, да наш Небески Отац пун љубави чека нас, своју децу, испружених руку. Знам да Исус Христ, наш Спаситељ, живи. Као и Петру, нису ми то открили крв и месо, него Отац мој који је на небесима Maтеј 16:15–19). У свето име Исуса Христа, амен.