Хоћеш ли да оздравиш?
Од старешине Тимотија Џ. Дајчеса,
из Седамдесеторице
Када се покајемо и обратимо Господу, бивамо исцељени и ослобођени кривице.
У време радосне гозбе у Јерусалиму, Спаситељ је напустио масу да би потражио оне који су у већој потреби. Пронашао их је у Витезди, бањи са пет тремова поред сточне пијаце која је била позната по томе што су у њу долазили уцвељени.
У Јеванђељу по Јовану сазнајемо да поред трема „лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему” (Joван 5:3–4).
Спаситељева посета је приказана на предивној слици Карла Блоха под називом Christ Healing the Sick at the Pool of Bethesda (Христ лечи болесне у бањи Витезди). Блох је издвојио Исуса како нежно подиже одар откривајући „болесног човека“ (Joван 5:7) који је седео покрај воде, чекајући. Овде се реч болестан односи на некога ко је немоћан и она наглашава милост и брижност Спаситеља, који је у тишини дошао да служи онима који нису могли сами себи да помогну.
На слици, болестан човек се вуче по сенкама, исцрпљен и обесхрабрен, са 38 година патње иза њега.
Док је Спаситељ једном руком подизао ивицу покривача, окренуо се као човеку поставивши одзвањајуће питање: „Хоћеш ли да будеш здрав?”
Човек је одговорио: „Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене” (Joван 5:6–7).
На наизглед немогућ изазов овог човека, Исус даје промишљен и неочекиван одговор:
„Устани, узми одар свој и ходи.
И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше” (Joван 5:8–9).
У још једној дирљивој сцени, Лука нам прича како је Спаситељ, када је путовао у Јерусалим, срео 10 губаваца. Због своје болести, они „сташе издалека“ ((Лука 17:12(). Били су одбачени - нечисти и непожељни.
„Исусе учитељу! Помилуј нас“, завапили су (Лука 17:13) - другим речима, опрезно су упитали: „Можеш ли ишта учинити за нас?“
Велики Лекар, пун милости, и даље је знао да вера мора претходити чуду, те им је стога рекао: „Идите и покажите се свештеницима“ (Лука 17:14).
Док су одлазили ношени вером, десило се чудо. Можете ли да замислите преплављујућу радост коју су осећали сваког трена док су уживо сведочили како се њихова тела чисте, зацељују и обнављају пред њиховим очима?
„А jедан од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога иза гласа
И паде ничице пред ноге његове, и захвали му. …
И рече му [Исус]: устани, иди; вера твоја поможе ти” (Лука 17:15–16, 19).
Као бивши лекар и хирург, мој посао се базирао на лечењу и бризи о телу. Исус Христ лечи тело, ум и дух, а Његово лечење почиње вером.
Да ли се сећате када су ваша вера и радост били у пуном цвату? Сећате ли се тренутка када сте стекли своје сведочанство или када вам је Бог потврдио да сте Његов син или ћерка и да вас много воли - и осетили сте се употпуњеним? Ако вам се чини да сте изгубили те тренутке, можете их поново пронаћи.
Спаситељ нас саветује како можемо да оздравимо - будемо употпуњени или исцељени:
„Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покоj душама своjим.
Јер jе jарам моj благ, и бреме jе моjе лако“ (Maтеј 11:28–30).
„Хајде за мном” (Лука 18:22) нас позива да оставимо за собом стари живот и световне жеље и да постанемо ново биће за кога „старо прође, гле, све ново постаде” (2. Коринћанима 5:17), и то са новим, верним срцем. И поново смо исцељени.
„Прикључите се мени и ја ћу се прикључити вама. Тражите ме помно и наћи ћете ме. Иштите, и примићете, куцајте, и отвориће вам се” (УИЗ 88:63).
Док Му се приближавамо, постајемо свесни да смртност треба да буде тешка и да “супротност у свему” (2. Нефи 2:11) није мана плана спасења. Напротив, супротност је неопходан елемент смртности, јача нашу вољу и оштри наше изборе. Животни преокрети нам помажу да остваримо вечни однос са Богом - и урежемо Његов лик на нашу појаву док Му приносимо своје срце (видети Aлмa 5:19).
„Ово чините за мој спомен” (Лука 22:19) Спаситељ је замолио када је установио оно што ми познајемо као причест. Овај обред са хлебом и водом обнавља свете завете које смо склопили са Богом и позива моћ Помирења у наше животе. Бићемо исцељени када напустимо навике и стил живота који отврдну срца и умове. Када положимо „оружје побуне своје” (Aлмa 23:7), можемо „сами собом управљати” (УИЗ 58:28), и више нисмо заслепљени префињеношћу Сотонином нити нас је непријатна бука света оглувела.
Када се покајемо и обратимо Господу, бивамо исцељени и ослобођени кривице. Можемо се запитати, као што је и Енош: „Како се то догоди?” Господ је одговорио: „Због вере твоје у Христа. … Стога, гле, вера твоја те учини потпуним” (Eнош 1:7, 8).
Кори тен Бум, посвећена хришћанка из Холандије, била је исцељена на тај начин, иако је 2. светски рат провела у концентрационим логорима. Много је патила, али, за разлику од своје вољене сестре Бетси, која је нестала у једном од таквих логора, Кори је преживела.
После рата, често је јавно говорила о својим искуствима и о исцељењу и праштању. Једном приликом бивши чувар у нацистичкој војсци, који је био део Кориног мучног заточеништва у Равензбруку, у Немачкој, пришао јој је, радујући се њеној поруци о Христовом праштању и љубави.
„‘Колико сам захвалан на вашој поруци, госпођице,’ рекао је. ‘Кад само помислим да је, како сте сами рекли, опрао моје грехе!’
Пружио је руку да се рукује са мном”, сећа се Кори. „А ја, која сам толико често проповедала … о потреби за праштањем, држала сам своју руку по страни.
Док су бесне, осветољубиве мисли куљале у мени, видела сам њихов грех. … Господе Исусе, помолила сам се, опрости ми и помози ми да му опростим.
Покушала сам да се насмешим и терала сам се да подигнем руку. Нисам могла. Ништа нисам осећала, ни најмању искру топлоте милосрђа. Стога сам се поново помолила у себи. Исусе, не могу да ми опростим. Опрости ми.
Када сам му пружила руку, десило се нешто невероватно. Преко мог рамена, кроз руку и шаку чинило се као да струја прелази са мене на њега, док се у мом срцу будила љубав према овом странцу која ме је скоро савладала.
И тако сам открила да исцељивање света не зависи толико од наше моћи праштања и наше доброте, колико од Његове. Када нам каже да волимо непријатеље своје, Он нам даје, не само заповест, већ и саму љубав.”1
Кори тен Бум је била исцељена.
Председник Томас С. Монсон је рекао: „Један је живот који подржава оне који су суочени са проблемима, тугом или жалошћу - и то Господа Исуса Христа.”2
Ако се осећате нечистим, невољеним, несрећним, безвредним или ускраћеним, сетите се: „све што не штима у животу може се исправити кроз помирење Исуса Христа.”3 Будите стрпљиви и имајте поверење у Спаситељев план и сврху вашег постојања. „Не бој се, само веруј” (Maрко 5:36).
Будите сигурни да Спаситељ и даље тежи да нам исцели душе и повије срца. Док чека пред вратима и куца, одговоримо Му тако што ћемо се опет помолити, покајати, опростити и заборавити. Волимо Бога и служимо својим ближњима и стојмо на светим местима очишћених живота. Болестан човек у бањи у Витезди, губавац на путу за Јерусалим и Кори тен Бум су били исцељени. „Хоћеш ли да будеш здрав?” Устани и ходи. Његова „благодат је довољна” (погледати2. Коринћанима 12:9), и нећете ходати сами.
Сазнао сам да Бог живи. Знам да смо сви ми Његова деца и да нас воли такве какви смо и онакве какви можемо да постанемо. Знам да се послао свог Сина на свет да би био помирбена жртва у име целог човечанства и да би они који прихватају Његово јеванђеље и следе Га, били исцељени и употпуњени - „у време од њега одређено и на начин његов, и у складу с вољом његовом” (УИЗ 88:68), Његовим благим милостима. То је моје сведочанство вама упућено, у име Исуса Христа, амен.