Мале и jедноставне ствари
Старешина Арнулфо Валенцуела,
из Седамдесеторице
Хајде да досегнемо до других са вером и љубављу.
Моја вољена браћо и сестре, пре само неколико недеља био сам у центру за обуку мисионара у Мексико Ситију да бих поделио једну поруку са мисионарима. Супруга и ја смо намерно стигли неколико сати раније. Док смо обилазили прелепе вртове и лепо уређене улице ЦОМ-а, нисмо могли да не приметимо срећу којом су зрачила лица на стотине младих старешина и сестара, који су сви били усредсређени на учење нових језика и учење да више цене своју сврху као мисионара.
Када сам застао да у потпуности погледам тај изванредан призор, сетио сам се речи Алминих када је заповедио свом сину Хеламану да записује историју свог народа, као део записа који су му били поверени и да све то држи светим како би једнога дана дошли до сваког народа, рода, језика и људи.
Алма му је онда рекао:
„Ево, можеш помислити да је то лудост моја, али гле, кажем ти да се кроз мало и једноставно остварује велико, а мала средства у много случајева постиђују мудре.
И Господ Бог чини тако како би остварио своје велике и вечне замисли, и помоћу врло малих средстава Господ постиђује мудре и остварује спасење многих душа” (Aлмa 37:6–7).
Невиност и младост наших мисионара илуструју Господњи начин, да они који су понизни могу „позивати друге да дођу Христу помажући им да приме обновљено jеванђеље кроз веру у Исуса Хриса и Његово помирење, покаjање, крштење, примање дара Светог Духа, и издржавањем до краjа” (Проповедаj моjе jеванђеље: Водич за мисионарску службу [2004. год.], стр. 1).
Као чланови Цркве, преко наших малих и једноставних поступака можемо да „уверимо… многе у грешност путева њихових” и „приведемо их познању Бога њиховог, за спасење душа њихових” (Aлма 37:8).
Једном приликом сам правио друштво председнику кочића и бискупу у посети једном мање активном члану. Поучавали смо га на веома једноставан начин о благословима Шабата. Изразили смо му нашу искрену љубав. Он је одговорио: „Све што ми је било потребно је да неко дође и abrazo,” или загрли ме. Одмах сам устао и загрлио га. Следећи дан је била недеља. Тај исти брат је дошао на састанак причешћа са целом породицом.
Током посете кућних учитељица, Марта, чланица нашег одељења, рекла је мојој жени и њеној сарадници да више не долазе. Одлучила је да престане да долази у цркву. Једна од кућних учитељица је питала Марту да ли би могле да последњи пут заједно отпевају једну химну, и она је пристала. Док су певале, десило се нешто посебно. Мало по мало, Дух је почео да испуњава просторију. Сви су га осетили. Мартино срце је почело да смекшава. Очију пуних суза, отворила је срце својим кућним учитељицама. У том тренутку је схватила да зна да је јеванђеље истинито. Онда се захвалила својим кућним учитељицама на посети и изразила жељу да поново дођу. Од тог дана их је примала са радошћу.
Марта је почела да долази у цркву са својом младом ћерком. Годинама су редовно долазиле, а Марта никада није губила наду да ће њен муж на крају одлучити да им се придружи. Коначно је дошао дан када је Господ дотакао његово срце, и он је почео да долази са њима, као и њихова друга ћерка убрзо након тога. Ова породица је почела да осећа истинску радост која долази од јеванђеоских благослова у њиховом дому. Марта је од тада верно служила као председница Потпорног друштва у нашем одељењу, а њен муж је верно служио у неколико позива у кочићу. Све је ово почело певањем химне, малим и једноставним чином који је дотакао Мартино срце.
Неман је био капетан војске сиријског цара, частан човек, јунак над јунацима, али је такође био губавац (погледати 2. царевима 5:1). Након што није успео дa пронађe лек за губу код израелског цара, Неман је отишао до куће пророка Јелисија. Јелисије је послао гласника пред њега, и поручио:
„Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје и очистићеш се.
Тада се расрди Неман и пође говорећи: гле! ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога свога, и метнути руку своју на место, и очистити губу…
Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: оче, да ти jе казао пророк шта велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: окупај се, па ћеш се очистити?
И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута, по речима човека Божијег: и тело његово поста као у малога детета и очисти се” (2. царевима 5:10–11, 13–14).
Наш пророк, председник Томас С. Монсон, позвао је све нас да идемо напред и спасавамо нашу браћу и сестре. Рекао је: „Свету је потребна ваша помоћ. Постоjе ноге коjе треба учврстити, руке коjе треба ухватити, душе коjе треба охрабрити, срца коjа треба надахнути и бића коjа треба спасити. Благослови вечности чекају на вас” (“To the Rescue,” Ensign, мај 2001, стр. 48; или Liahona, јул 2001, стр. 57).
Сведочим да многи од оних којима је потребна наша помоћ чекају на нас. Спремно очекују да њихова храбра браћа и сестре допру до њих и спасу их на једноставне и ненаметљиве начине. Лично сам провео много сати у посети мање активним члановима Цркве чија је срца Господ већ омекшао, који су сада спремни да приме наша сведочанства и искрене изразе љубави. Када се потрудимо и позовемо их, вратиће се у Цркву без оклевања.
Хајде да досегнемо до других са вером и љубављу. Сетимо се Господњег обећања:
„А потрудите ли се све време своје узвикујући обраћење народу овоме, премда само једну душу приведете к мени, колика ли ће бити радост ваша с њоме у краљевству Оца мога!
А, ево, ако радост ваша има бити велика због једне душе коју приведосте к мени у краљевство Оца мога, колика ли ће бити радост ваша, приведете ли много душа к мени!” (УИЗ 18:15–16).
Сведочим о Господњој љубави према свој Његовој деци. Знам да Он живи и да је наш Откупитељ. У име Исуса Христа, амен.