Позвани од Њега да објављујемо Његову реч
Старешина Ренди Д. Фанк,
из Седамдесеторице
Врата и срца се свакодневно отварају јеванђеоској поруци - поруци која доноси наду и мир и радост деци Божјој.
Када сам подржан за врховну власт прошлог априла, служио сам као председник мисије у Индији. Током своје службе из прве руке сам приметио оно што ми је још један бивши председник мисије рекао: „Мисионари ове Цркве су једноставно запањујући.”1
Један од многих изванредних мисионара са којима смо сестра Фанк и ја служили, био је старешина Покхрел из Непала. Након што је био члан Цркве само две године, позван је да служи у мисији Индија Бангалор, мисија енглеског говорног подручја. Он би вам рекао да није био добро припремље. То је било разумљиво. Никада није видео мисионара док сам није постао мисионар.2 Није довољно добро читао енглески да би разумео упутства која су ишла уз његов позив. Када се пријавио у центар за обуку мисионара, уместо да је донео лепе панталоне, беле кошуље и кравате, запаковао је, према сопственим речима, „пет пари фармерица, неколико мајица, и доста гела за косу.”2
Чак и након што је добио одговарајућу одећу, рекао је да се током првих неколико недеља свакодневно осећао неподесним. То време своје мисије је описао на следећи начин: „Не само да је енглески био тежак, него је и рад био исто тако пун изазова. … Поврх свега тога, био сам гладан, уморан и мучила ме је носталгија … Иако су околности биле тешке, био сам одлучан. Осећао сам се слабим и неподесним. У тим тренуцима молио сам се Небеском Оцу да ми помогне. Сваки пут, без изузетка, кад сам се молио, примио сам утеху.”3
Иако је мисионарски рад био нов и изазован за старешину Покхрела, служио је са великом вером и верношћу, настојећи да разуме и следи оно што је учио из Светих писама, приручника Проповедај моје јеванђеље, и од својих вођа у мисији. Постао је моћан учитељ јеванђеља - на енглеском - и одличан вођа. После своје мисије и неког времена проведеног у Непалу, вратио се у Индију да би наставио школовање. Од јануара служи као председник огранка у Њу Делхију. Због реалног раста који је доживео као мисионар, он и даље доприноси реалном расту Цркве у Индији.
Како је младић који никада није видео мисионара постао мисионар такве духовне снаге? Како ћете ви примити духовну снагу као мисионар да отварате врата, електронску пошту и срца оних који су у мисији у којој ћете служити? Као и обично, одговори се налазе у Светим писмима и речима живих пророка и апостола.
Када се јеванђеље први пут почело проповедати у Енглеској, у јулу 1837. године, Господ је објавио: „Кога год ти пошаљеш у име моjе, гласом браће своjе дванаесторице, кога ти прописно препоручиш и овластиш, имаће власт отварања врата царства мога свакоме народу коjему их год пошаљеш.”4
Где год да вас пошаљу, за коју год мисију да сте задужени, знајте да је члан Дванаесторице уредно препоручио тај задатак и да сте позвани од пророка Господњег. Позвани сте „пророштвом и полагањем руку.”5
Господ је тада дао услове за испуњење тог обећања. Рекао је: „Уколико [што значи да ће обећање бити испуњено ако] се они [мисли се на мисионаре који су послати] [1] буду понизили преда мном, и [2] држали речи моје, и [3] слушали глас Духа мога.”6
Господње обећање је јасно. Да бисте имали духовну снагу потребну за отварање врата царства Божјег у држави у коју сте послати, морате бити понизни, послушни, и способни да чујете и следите Духа.
Ова три својства су тесно повезана. Ако сте понизни, желећете да будете послушни. Ако сте послушни, осећаћете Духа. Дух је од суштинског значаја, јер, како је председник Езра Тафт Бенсон поучавао: „Без Духа никада нећете успети, без обзирана ваш таленат и способност.”7
Као председник мисије повремено сам интервјуисао мисионаре који су имали тешкоће јер још увек нису били потпуно чисти. Живели су испод свог духовног потенцијала. Без обзира на то колико су напорно радили или колико су доброг учинили, нису били у могућности да осећају мир и да у потпуности уживају сарадништво Светог Духа док се нису понизили, потпуно покајали, и уживали милост и благодат Спаситеља.
Господ поучава своје слуге да буду понизне, јер процес духовног исцељења почиње скрушеним срцем. Размислите о добром које произилази од сломљених ствари: Земљиште се обрађује да би се посејала пшеница. Пшеница се меље да би се направио хлеб. Хлеб се ломи да би постао симбол причести. Када раскајана особа учествује у причешћу скрушеног срца и раскајаног духа, постаје целовита.8 Када се покајемо и постанемо целовити кроз помирење Исуса Христа, имамо много више да понудимо Спаситељу када му служимо. „Да, дођите к њему и принесите Му целе душе своје као принос.”9
Ако сте оптерећени грехом и треба да се покајете, молим вас да то учините одмах. Када је Спаситељ исцељивао оне који су били уцвељени, често их је позивао да устану. У Светим писмима је забележено да су то чинили одмах.10 Да бисте били исцељени од својих духовних невоља, молим вас да прихватите Његов позив да устанете. Без оклевања разговарајте са својим бискупом, председником огранка, или председником мисије и одмах започните процес покајања.
Исцељујућа моћ Помирења ће донети мир вашој души и омогућити вам да осећате Светог Духа. Спаситељева жртва је немерљива, али наши греси, мада бројни и озбиљни, могу се набројати и исповедити, напустити и бити опроштени. „А колика је радост у души која се покаје!”11
Ово обећање из Учења и завета је моћно: „Врлина нека краси мисли твоје непрестано. Тада ће поуздање твоје у присутност Божју ојачати.”12 Када живите честитим животом, осећаћете миром у вези са својим положајем пред Богом и имаћете моћ Духа са собом.13
Новији чланови Цркве, или они који су се недавно вратили у пуну активност могу рећи: „Сада сам достојан и имам жељу да служим, али не знам да ли знам довољно.” Председник Томас С. Монсон, поучио нас је у априлу: „Знање о истини и одговори на наша најважнија питања, долазе нам када смо послушни заповестима Божјим.”14 Како је охрабрујуће знати да кроз послушност стичемо знање.
Други можда сматрају да могу понудити ограничене таленте, способности или искуства. Ако имате такве бриге, сетите се искуства старешине Покхрела. Припремите се онолико колико можете, и знам да ће наш Небески Отац увеличати вашу понизност и послушност. Старешина Ричард Џ. Скот понудио је овај охрабрујући савет: „Када смо послушни Господњим заповестима и несебично служимо Његовој деци, природна последица је моћ од Бога - моћ да чинимо више него што бисмо иначе могли. Наша запажања, наши таленти, наше способности су увећани, јер примамо снагу и моћ од Господа.”15
Када имате поверења у Господа и Његову доброту, Свемогући Бог ће благословити своју децу преко вас.16 Старешина Холингс из Неваде научио је то на почетку своје мисије. Дан након што је стигао у Индију, путовао је са сестром Фанк и са мном у Раџахмундри, своју прву област. Тог поподнева старешина Холингс и старешина Ганапарам отишли су у посету једној чланици Цркве и њеној мајци. Мајка је желела да чује о Цркви, јер је видела како је јеванђеље благословило живот њене ћерке. Сестра Фанк им се прикључила како би им правила друштво. Пошто је лекција била на енглеском језику, а мајка је говорила само телугу, један брат из огранка је био тамо како би преводио поучавање.
Улога старешине Холингса у његовом првом задатку била је да поучава о Првој визији, користећи речи пророка Џозефа. У том делу лекције окренуо се према сестри Фанк и упитао: Да ли да то изговорим реч по реч?” знајући да ће се преводити.
Она је одговорила: „Говори реч по реч како би Дух могао сведочити о ономе што кажеш.”
Када је овај нови мисионар искрено поучавао о Првој визији, користећи речи пророка, лик те драге сестре се променио. Појавиле су се сузе. Када је старешина Холингс завршио ту величанствену поруку и пре него што је преведено оно што је рекао, упитала је кроз сузе на свом матерњем језику: „Могу ли да се крстим? И хоћете ли поучавати мог сина?”
Моје младе колеге-слуге, врата и срца се свакодневно отварају јеванђеоској поруци — поруци која доноси наду и мир и радост деци Божјој. Ако сте понизни, послушни и чујете глас Духа, наћи ћете велику срећу у мисионарској служби.17 Какво дивно време за служење мисије - време када Господ убрзава своје дело!
Износим сведочанство о нашем Спаситељу и Његовој „божанској заповести”18 : „идите стога и поучавајте све народе.”19 Ово је Његова Црква. Он је води преко живих пророка и апостола. Током следећег сата ће нас поучавати Прво председништво. Надам се да ћемо брзо све разумети,”20 попут Мормона, да бисмо, када позив дође, били достојни и способни да кажемо моћу Духа: „Гле, ученик сам Исуса Христа, Сина Божјег. Он ме позва да прогласим реч Његову међу Његовим народом, да би могли имати вечни живот.”21 У име Исуса Христа, амен.