Моћ, радост и љубав који долазе од држања завета

Линда К. Бартон

врховна председница Потпорног друштва

Позивам све нас да проценимо колико волимо Спаситеља користећи као меру то колико радосно држимо наше завете.

Желела бих да почнем са причом која ме је ганула.

Увече је један човак позвао својих пет оваца да уђу у заклон преко ноћи. Његова породица је са великим интересовањем посматрала када их је једноставно позвао: „Хајде,” и свих пет глава се подигло и окренуло према њему. Четири овце су појуриле код њега. Нежно и са љубављу све четири је помиловао по глави. Овце су знале његов глас и волеле су га.

Али пета овца није појурила. Била је то велика овца коју му је неколико недеља раније поклонио њен власник, који је пријавио да је дивља, својевољна и да увек води на странпутицу друге овце. Нови власник је прихватио овцу и везао је за колац на свом пашњаку на неколико дана, како би се навикла. Стрпљиво је поучавао да воли њега и друге овце док на крају није имала само кратак конопац око врата, али више није била везана за колац.

Те вечери, док је његова породица посматрала, човек је пришао овци која је стајала на ивици пашњака, а он је поново нежно рекао: „Хајде. Више ниси везана. Слободна си.” Онда јој је нежно пришао, положио јој руку на главу, па је заједно са њом и другим овцама кренуо ка заклону.¹

У духу ове приче, молим се да ће нам Свети Дух помоћи да вечерас заједно учимо о држању завета. Склопити и држати завете значи одлучити да се повежемо са нашим Оцем на Небу и Исусом Христом. То је обавезивање да ћемо следити Спаситеља. То је поверење у Њега и жеља да покажемо захвалност за цену коју је платио да би нас ослободио бесконачним даром Помирења.

Старешина Џефри Р. Холанд је објаснио да је „завет духовни обавезујући уговор, свечано обећање Богу, нашем Оцу, да ћемо живети и мислити и деловати на одређени начин - начин Његовог Сина, Господа Исуса Христа. Заузврат, Отац, Син и Свети Дух нам обећавају пуни сјај вечног живота.”² У том обавезујућем уговору, Господ поставља услове а ми смо сагласни са њима. Склапање и држање наших завета је израз наше посвећености да постанемо попут Спаситеља.³ Идеално је залагати се за став најбоље изражен у неколико стихова омиљене песме: “Ићи ћу где Ти желиш да идем. … Говорићу оно што Ти желиш да говорим. … Бићу оно што Ти желиш да будем.”⁴

Зашто склапати и држати завете?

1. Држање завета јача, оснажује и штити.

Нефи је у визији видео значајне благослове које Господ дарује онима који држе завете. „И догоди се да ја, Нефи, спазих моћ Јагањца Божјег како силази … на заветни народ Господњи … И беху они наоружани праведношћу и моћу Божјом у великој слави.”⁵

Недавно сам срела једну нову драгу пријатељицу. Она је сведочила да се, након што је примила своје храмско даривање, осетила ојачаном моћу да се одупре искушењима са којима се раније борила.

Када држимо своје завете, такође добијамо храброст и снагу која нам помаже да носимо бремена једни другима. Једна сестра скрханог срца имала је сина који се суочавао са тешком смртоносном болешћу. Због своје вере у сестре из Потпорног друштва које су се држале својих завета, храбро их је позвала да посте и моле се за њеног сина. Још једна сестра је испричала како је желела да замоли своје сестре за сличне молитве. Годинама раније њен син је био у проблемима. Желела је да их је позвала да помогну њеној породици у ношењу тог бремена. Спаситеље је рекао: „По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.”⁶

Ах, сестре, све ми имамо бремена која носимо и бремена која делимо. Позив да носимо бремена једни другима је позив да држимо своје завете. Савет Луси Мек Смит првим сестрама Потпорног друштва је применљивији данас него икада раније: „Морамо чувати jедна другу, бдети jедна над другом, тешити и поучавати jедна другу да бисмо све заjедно могле бити на небу.”⁷ То је држање завета и кућно поучавање у свом најбољем облику!

Мормонова књига нас подсећа да је чак и пророк Алма носио бреме због бунтовног сина. Али, Алма је био благословен браћом и сестрама у јеванђељу који су држали своје завете, који су били потпуно обраћени Господу и научили су шта значи носити бремена једни другима. Познат нам је стих у Мосији која говори о великој вери Алминих молитви у корист његовог сина. Али извештај говори да „чу Господ молитве свога народа, а и молитве слуге свога, Алме.”⁸

Знамо да се Господ увек радује „због душе која се обрати,”⁹ али изнад свега желимо да наша деца следе савет председника Хенрија Б. Ајринга да „почну рано и буду постојана” у склапању и држању завета.¹⁰ Не тако давно на савету свештенства и вођа помоћних организација наметнуло се провокативно и искрено питање: Да ли заиста очекујемо да осмогодишњаци држе своје завете? Када смо се саветовали заједно, предложено је да један од начина за припрему децу да склопе и држе свете крсне завете је да им помогнемо да науче да дају и одрже једноставна обећања.

Верни родитељи имају овлашћење да знају како најбоље да поучавају да би задовољили потребе своје деце. Када родитељи траже лично откривење и делују према њему, саветују се заједно, послужују и поучавају једноставна начела јеванђеља, имаће моћ да ојачају и заштите своје породице. Могу помоћи и други чланови породице. Мој драги дека поучавао нас је важности држања обећања једном једноставном песмом. Она гласи отприлике овако: „Пре него што даш обећање, добро размисли колико је важно. А онда када га даш, урежи га у своје срце. Урежи га у своје срце.” Ова кратка песма поучавана је са љубављу, убеђењем и моћу јер је дека урезао сопствена обећања у своје срце.

Мудра мајка коју познајем промишљено укључује своју децу у своје напоре да држи завете. Она радосно носи бремена суседа, пријатеља и чланова одељења - и теши оне којима је утеха потребна. Не изненађује што је њена млада ћерка недавно дошла тражећи помоћ да зна како најбоље да утеши своју пријатељицу чији је отац тек преминуо. То је савршено окружење да научи да је њена жеља да утеши своју пријатељицу био један од начина држања њених крсних завета. Како можемо очекивати да деца склопе и држе храмске завете ако не очекујемо од њих да држе свој први завет - свој крсни завет?

Старешина Ричард Џ. Скот је запазио: „Један од највећих благослова који можемо понудити свету је моћ дома утемељеног на Христу, у коме се поучава јеванђеље, држе завети и у коме влада љубав.”¹¹ Које су неки од начина на које можемо створити такав дом како бисмо припремили нашу децу да склопе и држе храмске завете?

Можемо заједно открити шта значи бити достојни храмске препоруке.
Можемо заједно открити како слушати Светог Духа. Због тога што се храмско даривање прима откривењем, морамо научити ту важну вештину.
Можемо заједно открити како учити коришћењем симбола, почевши са светим симболима крштења и причести.
Можемо заједно открити зашто је тело свето, зашто се некада назива храмом, и како су скромно одевање и дотеривање повезани са светом природом храмске одеће.
Можемо открити план среће у Светим писмима. Што боље познајемо план Небеског Оца и Помирење у Светим писмима, то ће храмско богослужење бити садржајније.
Можемо заједно учити приче о нашим прецима, истраживати породичну историју, састављати списак и вршити заступнички храмски рад за преминуле најмилије.
Заједно можемо открити значење речи као што су даривање, обред, печаћење, кључеви свештенства, и друге речи у вези са храмским богослужењем.
Можемо поучавати да у храм идемо да бисмо склопили завете са Небеским Оцем - враћамо се кући да бисмо их држали!¹²

Док поучавамо, имајмо на уму идеју „добро, боље и најбоље”.¹³ Добро је поучавати своју децу о храму. Боље је припремати их и очекивати од њих да склопе и држе завете. Најбоље је примером им показати да се радосно држимо наших крсних и храмских завета! Сестре, да ли схватамо нашу важну улогу у делу спасења док негујемо, попучавамо и припремамо децу за напредовање стазом завета? Моћ да чинимо тако стећи ћемо када поштујемо и држимо своје завете.

2. Држање завета је од суштинске важности за истинску срећу.

Председник Томас С. Монсон је поучавао: „Треба да поштујемо свете завете, а верност њима је захтев за срећу.”¹⁴ У 2. Нефију читамо: „И догоди се да живесмо срећно.”¹⁵ На почетку истог поглавља сазнајемо да су Нефи и његов народ тек били изградили храм. Сигурно је да су били радосни чувари завета! А у Алми читамо: „Али гле, не беше срећнијег времена међу народом Нефијевм, од дана Нефијевих, него у дане Моронијеве.”¹⁶ Зашто? Из претходног стиха поново сазнајемо да они „беху верни у држању заповести Господњих.”¹⁷ Они који држе завете држе и заповести!

Волим овај стих који гласи: „И ево, када народ чу те речи [мисли се на речи које описују завет крштења], запљеска рукама својим од радости, и повика: То је жеља срца наших.”¹⁸ Допада ми се жеља њихових срца. Они су радосно желели да склопе и држе своје завете!

Једне недеље, једна млада сестра је радосно ускликнула: „Данас ћу узети причест!” Када смо се последњи пут радовали због те повластице? И како то показујемо? То чинимо увек се сећајући Спаситеља и увек држећи Његове заповести, што укључује и држање Његовог Шабата светим. Чинимо то увек Га се сећајући када увекимамо наше личне и породичне молитве, свакодневно проучавање Светих писама, и једном недељно породично кућно вече. А када пореметимо тај распоред или тек повремено обављамо ове важне ствари, кајемо се и почињемо испочетка.

Склапање и радосно држање наших завета даје ваљаност и живот важним светим и спасоносним обредима које треба да примимо у циљу добијања “свега што Отац има.”¹⁹ Обреди и завети су „духовне прекретнице” о којима је председник Хенри Б. Ајринг говорио када је поучавао: “Свеци последњих дана су заветни народ. Од дана крштења преко духовних прекретница наших живота, дајемо обећања Богу, а Он даје обећања нама. Он увек држи своја обећања која нуди преко својих овлашћених слугу, али је кључни тест наших живота да види да ли ћемо ми склопити и држати наше завете са Њим.”²⁰

3. Држање завета показује нашу љубав према Спаситељу и нашем Оцу на Небу.

Од свих разлога због којих би требало да будемо доследни у држању наших завета, овај разлог је убедљивији од свих осталих - љубав. Један стих у Старом завету дотиче моје срце када размишљам о начелу љубави. Ко од нас није ганут библијском љубавном причом Јакова и Рахиље када читамо: „И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана јер је љубљаше”?²¹ Сестре, да ли држимо наше завете са том врстом дубоке и одане љубави?

Зашто је Спаситељ био вољан да држи свој завет са Оцем и испуни своју божанску мисију да помири за грехе света? Због своје љубави према Оцу и љубави према нама. Зашто је Отац био спреман да дозволи свом Јединорођеном и савршеном Сину да трпи неописиви бол да би понео грехе, бол, болести и несавршености света и свега што није лепо у овом животу? Одговор налазимо у овим речима: „Јер Богу тако омиље свет да jе и сина свога jединороднога дао.”²²

„Ако смо у потпуности били захвални за многе благослове које имамо захваљујући откупљењу које је извршено за нас, не постоји ништа што би Господ тражио од нас што не бисмо радосно и спремно учинили.”²³ Према овој изјави председника Џозефа Филдинга Смита, држање завета је један од начина да изразимо своју љубав за несхватљиво, бесконачно Помирење нашег Спаситеља и Откупитеља и савршену љубав нашег Оца на Небу.

Старешина Холанд је дирљиво предложио: „Нисам баш сигуран какво ће наше искуство бити на дан суда, али ћу бити веома изненађен ако нас у неком тренутку током разговора, Бог не буде питао оно што је Христ питао Петра: ‘Љубиш ли ме?’”²⁴ Вечерас позивам све нас да проценимо колико волимо Спаситеља, користећи као меру то колико радосно држимо наше завете. Спаситељ је рекао: „Ко има заповести моје и држи их он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени, имаће к њему љубав отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.”²⁵ Како је свима нама свакодневно потребна објава Спаситеља у нашим животима!

Сетимо се да чак и они који су били непостојани у прошлости или који се тренутно боре могу осетити додир руке Доброг пастира на својим главама и чути Његов глас који каже: „Хајде. Нисте везане више. Слободне сте.” Спаситељ је рекао: „Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.”²⁶ Он то може да каже јер је одржао своје завете са љубављу. Поставља се питање, хоћемо ли и ми? Надам се да ћемо ићи напред са вером, радосног срца и са великом жељом да будемо чувари завета. То је начин на који показујемо нашу љубав према Оцу на Небу и нашем Спаситељу, о којима сведочим са великом љубављу, у име Исуса Христа, амен.