Уздајте се у Господа

Од старешине М.  Расела Баларда,

из Већа Дванаесторице апостола

Укључите се предузимајући свешто можете у дељењу велике поруке о обнови јеванђеља Исуса Христа.

Сестра Балард и ја смо се недавно вратили са задатка који смо обављали у пет држава Европе. Тамо смо имали повластицу да се сретнемо са многим нашим мисионарима, можда вашим синовима и вашим ћеркама. Откако је председник Монсон најавио снижену старосну границу за служење за младе мушкарце, имао сам повластицу да сретнем више од 3 хиљаде њих. Светлост Христова зрачи са њихових лица, и они су спремни да покрену дело напред - да проналазе и поучавају, да крсте и активирају, и да јачају и граде царство Божје. Међутим, када се сретнете са њима, убрзо схватите да не могу сами обављати ово дело. Данас желим да се обратим свим члановима Цркве, јер је постало неопходно да се сви ми укључимо у дељење јеванђеља.

Пророк Џозеф Смит је рекао да „после свега што је речено, највећа и најважнија дужност је проповедање јеванђеља” (Учења председника Цркве: Џозеф Смит [2007.], стр. 330).

Године 1974. председник Спенсер  В. Кимбал је рекао: „Можда је највећи разлог за мисионарски рад пружити свету прилику да се чује и прихвати јеванђеље. Света писма обилују заповестима, обећањима, позивима и наградама за поучавање јеванђеља. Намерно користим реч заповест јер се чини као хитна директива од које, појединачно и колективно, не можемо побећи” (“When the World Will Be Converted,” Ensign, окт. 1974, стр. 4).

У јулу те исте године, сестра Балард и ја отишли смо са нашом децом да председавамо мисијом Канада Торонто. Речи председника Кимбала одзвањале су ми у ушима, поготово када је рекао: „Браћо моја, питам се да ли чинимо све што можемо? Да ли смо задовољни нашим приступом поучавању целог света? Радимо на обраћењу већ 144 године. Да ли смо спремни да продужимо наш корак? Да увећамо нашу визију?” (Ensign, окт. 1974, стр. 5).

Он је такође тражио од нас да убрзамо темпо, радећи заједно у изградњи Цркве и царства Божјег.

У јуну је председник Томас  С. Монсон поновио исти позив члановима Цркве. Рекао је: „Сада је време да чланови и мисионари сарађују, раде заједно… [и] труде се да Му приводе душе у Господњем винограду. Он нам је припремио средства да на различите начине делимо јеванђеље, и помоћи ће нам у нашим напорима ако будемо деловали са вером у испуњавање Његовог дела” (“Faith in the Work of Salvation” [говор са посебног преноса  23. јун 2013.]; lds.org/broadcasts).

Добро је, браћо и сестре, да размишљамо о учењима пророка од времена Џозефа Смита па до данас. Они су охрабривали и позивали руководство и чланове Цркве да се жељно ангажују у проношење поруке о обнови јеванђеља свој деци нашег Небеског Оца у целом свету.

Моја порука данас је да Господ заиста убрзава своје дело. У наше време то се може учинити када сваки члан Цркве са љубављу крене да дели истине обновљеног јеванђеља Исуса Христа. Ми треба да сарађујемо као партнери са скоро 80 хиљада мисионара који сада служе. Информације о овом великом делу, посебно задужења за вође савета кочића и одељења, јасно су наведене на сајту LDS.org под називом „Убрзавање дела спасења.”

Из својих истраживања знамо да најактивнији чланови Цркве желе да благослови јеванђеља буду део живота оних које воле, чак и оних које никада нису срели. Такође знамо да многи чланови оклевају да обављају мисионарски рад и деле јеванђеље из два основна разлога.

• Први је страх. Многи чланови се чак и не моле за прилике да деле јеванђеље, плашећи се да би могли примити божанске подстицаје да чине нешто за шта мисле да нису у стању.

• Други разлог је неразумевање тога шта је мисионарски рад.

Знамо да када неко устане да одржи говор на састанку причешћа и каже: „Данас ћу говорити о мисионарском раду”, или можда чак и када старешина Балард устане на генералној конференцији и каже исто, неки од вас који слушају могу помислити: „Не опет, то смо већ слушали.”

Ево, знамо да нико не воли да се осећа кривим. Можда мислите да ће се од вас тражити да урадите нешто нереално у својим односима с пријатељима или суседима. Уз Господњу помоћ, уклонимо сваки страх који можда ви или било који пуновремени мисионар осећа по питању дељења јеванђеља са другима.

Донесите одлуку да чините оно што је од вас затражио Исус Христ. Спаситељ jе рекао:

„Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.

Или који је међу вама човјек у кога ако заиште син његов хљеба камен да му да?

Или ако рибе заиште да му да змију?

Кад дакле ви… умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више отац ваш небески дати добра онима који га моле?” (Maтеј 7:7–11).

Браћо и сестре, вера и смелост замениће страх када чланови и пуновремени мисионари клекну у молитви и замоле Господа да их благослови приликама за мисионарску службу. Затим, морамо исказати веру и тражити прилике да представимо јеванђеље Исуса Христа деци нашег Небеског Оца, и прилике ће се сигурно указати. Ове прилике никада неће захтевати изнуђен или измишљен одговор. Следиће као природна последица наше љубави према нашој браћи и сестрама. Само будите позитивни и они са којима будете говорили осећаће вашу љубав. Никада неће заборавити тај осећај, иако за њих неће бити право време да прихвате јеванђеље. И то се може променити у будућности, када се њихове околности промене.

Немогуће је да не успете, када дате све од себе, кад сте на Господњем задатку. Иако је исход резултат коришћења слободне воље, дељење јеванђеља је наша одговорност.

Уздајте се у Господа. Он је Добри Пастир. Он познаје своје овце, а Његове овце знају Његов глас; а данас је глас Доброг Пастира ваш и мој глас. И ако се не укључимо, многи који би чули поруку о обнови, ће проћи. Једноставно речено, у питању је вера и деловање с наше стране. Ова начела су прилично једноставна - молите се, лично и са породицом, за прилике за мисионарски рад. Господ је рекао у Учењу и заветима да су многи људи одвојени од истине само „зато што не знају где да је пронађу” (УИЗ 123:12).

Не морате бити друштвена особа, разговетан или убедљив учитељ. Ако имате трајну љубав и наду у себи, Господ је обећао да ако „[дигнете] гласове своје пред тим народом; изговарајте мисли које [ће Он] ставити у срца ваша,… постидети се нећете пред људима.

Биће вам, наиме, дато… у тај час, шта ћете говорити” (УИЗ 100:5–6).

Приручник Проповедај моје јеванђеље подсећа све нас да се „ништа не догађа у мисионарском раду док не [нађемо] некога за поучавање. Разговарајте са што више људи свакога дана. Природно је да будете донекле забринути због разговора са људима, али можете да се молите за веру и снагу да будете одважнији у отварању уста да проглашавате обновљено јеванђеље” ([2004.], стр. 156–157). Ви, који сте пуновремени мисионари, ако желите да више поучавате, морате разговарати са више људи свакога дана. То је увек био разлог из ког је Господ слао мисионаре.

Господ вас познаје. Он зна да имамо изазове. Знам да се неки од вас можда осећају оптерећенима, али молим се да нико од вас никада не осети да је успостављање контакта на нормалан и пријатан начин ради дељења јеванђеља терет. Пре је повластица! Нема веће радости у животу од радосне укључености у Господњу службу.

Важан корак је имати надахнуће од Бога, онда Га питати за усмерење а затим кренути и чинити према подстицајима Духа. Када чланови гледају на дело спасења као на само своју одговорност, то може бити застрашујуће. Када га виде као позив да следе Господа у привођењу душа к Њему, да би били поучени од стране пуновремених старешина и сестара, то је надахњујуће, окрепљујуће и полетно.

Не тражимо од свакога све. Једноставно тражимо од чланова да се моле, знајући да ако сваки члан, млад или стар, досегне само „некога” од сада па до Божића, милиони ће осетити љубав Господа Исуса Христа. Какав предиван поклон за Спаситеља.

Пре две недеље примио сам писмо од једне породице, веома успешне у мисионарском раду, породице Манс са Флориде. Они су написали:

„Драги старешина Балард, 30 минута после глобалног преноса на тему убрзавања дела спасења, одржали смо наш лични породични мисионарски савет. Били смо одушевљени када смо сазнали да наша унучад тинејџерских година желе да буду укључена. Срећни смо што можемо известити да смо од тог састанка савета проширили наше породично поучавање за 200 процената.

„Наша унучад су довела пријатеље у цркву који су уживали на састанку причешћа са некима од наших мање-активних пријатеља, а успоставили смо и неке нове контакте који ће примити мисионарске дискусије. Једна од наших мање активних сестара не само да се вратила у цркву него је довела и нове истраживаче.

Нико није одбио позив за мисионарске дискусије. Какво узбудљиво време за чланове ове Цркве” (приватно писмо, 15.  август 2013.).

Обратите пажњу на подстицаје Духа. Понизно се молите Господу у моћној молитви. Укључите се предузимајући све што можете у дељењу велике поруке о обнови јеванђеља Исуса Христа.

Цитирам још једног члана успешног у мисионарском раду, Клејтона Кристенсена: „Сваки пут када некога фигуративно узмете за руку и упознате га са Исусом Христом, осетићете колико дубоко наш Спаситељ воли вас и особу чију руку држите” (The Power of Everyday Missionaries: The What and How of Sharing the Gospel [2013.], стр. 1).

Нека вас Бог благослови, браћо и сестре, да откријете велику радост која долази од чуда која доживљавате захваљујући својој вери. Као што смо поучени у 7. глави Моронија:

„А Христ рече: Будете ли имали веру у мене имаћете моћ да чините све што је по мени потребно…

Јер чуда се вером остварују и вером се анђели појављују и људима послужују. Стога, престане ли то, јао деци човечјој, јер то је због невере и све је узалуд” (Moрони 7:33, 37).

Из сопственог искуства могу вам посведочити да ће Бог чути ваше молитве и ви ћете имати много прилика, сада и у годинама које долазе, да представите јеванђеље Исуса Христа драгоценој деци нашег Небеског Оца. Молим се да сви ми можемо доживети велику радост која долази због мисионарске службе, у име Исуса Христа, амен.