Моћ у свештенству
Старешина Нил Л. Aндерсен
из Већа Дванаесторице апостола
Човек може склонити завесу да би сунчева светлост ушла у собу, али човек не поседује сунце, светлост, или топлину коју оно даје.
Благослови свештенства намењени су свима
Када су деца на састанку причешћа радосно певала песму из Школице „Овде се показује љубав” сви су се смешили са одобравањем. Храбра мајка која одгаја петоро деце, пажљиво је слушала другу строфу: „У мојој кући [сваки] тренутак је благословен [моћу] свештенства].”1 Тужно је помислила: „Моја деца никада нису имала такав дом.”2
Моја порука овој верној жени и свима осталима је да свакога тренутка можемо живети „благословени снагом свештеничке моћи,” какве год да су наше околности.
Понекад претерано повезујемо моћ свештенства са мушкарцима у Цркви. Свештенство је моћ и власт које је Бог дао за спасење и благослов свих—мушкараца, жена и деце.
Човек може склонити завесу да би сунчева светлост ушла у собу, али човек не поседује сунце, светлост, или топлину коју оно даје. Благослови свештенства су дефинитивно већи од особе од које се тражи да управља тим даром.
Добијање благослова, моћи и обећања свештенства у овом животу, као и у следећем, једна је од великих могућности и одговорности смртности. Када смо достојни, обреди свештенства обогаћују наше животе на земљи и припремају нас за величанствена обећања будућег света. Господ је рекао: „У обредима … објављује се моћ побожности.”3
Постоје посебни благослови од Бога намењени свакој достојној особи која се крсти, прими Светог Духа и редовно узима причест. Храм доноси додатну светлост и снагу, уз обећање вечног живота.4
Сви обреди нас позивају да увећамо своју веру у Исуса Христа и да склопимо и држимо завете са Богом. Када држимо ове свете завете, примамо моћ и благослове свештенства.
Зар не осећамо ту моћ свештенства у нашим животима и не видимо је међу члановима Цркве који држе своје завете? Видимо је у новим обраћеницима када изађу из воде крштења осећајући се опроштенима и чистима. Видимо своју децу и младе осетљивијима на подстицаје и вођство Светог Духа. Видимо како храмски обреди постају светионик снаге и светлости праведним мушкарцима и женама широм света.
Прошлог месеца сам посматрао млад пар који је црпео огромну снагу из храмских обећања печаћења будући да је њихов драгоцени дечачић живео само недељу дана после рођења. Преко обреда свештенства овај млад пар и сви ми добијамо утеху, снагу, заштиту, мир и вечна обећања.5
Шта знамо о свештенству
Неки ће можда поставити искрено питање: „Ако су моћ и благослови свештенства доступни свима, зашто обреде свештенства послужују мушкарци?”
Када је анђео питао Нефија: „Зар не знаш за удостојење Божје?” Нефи је искрено одговорио: „Знам да он воли децу своју, ипак, не знам значење свега.”6
Када говоримо о свештенству, постоји много тога што знамо.
Сви су једнаки
Знамо да Бог воли сву своју децу и да не гледа ко је ко. „Не одбија никога који к Њему дође, …ни мушко ни женско; … и сви су пред Богом једнаки.”7
Као што сигурно знамо да је Божја љубав „једнака” према свим његовим синовима и кћерима, такође знамо да мушкарце и жене није створио потпуно истима. Такође знамо да је пол суштинска карактеристика нашег смртничког и вечног идентитета и сврхе. Сваки пол прима свете одговорности.8
Од почетка
Знамо да је Господ од почетка до краја успоставио начин на који ће се управљати Његовим свештенством. „Свештенство је први пут дато Адаму.”9 Ноје, Аврам и Мојсије су послуживали свештеничке обреде. Исус Христ је био и јесте велики високи свештеник. Он је позвао апостоле. „Ви мене не изабрасте,” рекао је, „него ја вас изабрах, и поставих вас.”10 У наше време Бог је послао небеске гласнике. Јован Крститељ, Петар, Јаков и Јован обновили су свештенство на земљи преко пророка Џозефа Смита.11 То је начин на који је наш Отац на Небу послуживао своје свештенство.12
Многи дарови од Бога
Ми знамо да моћ светог свештенства не делује независно од вере, Светог Духа и духовних дарова. Света писма упозоравају: „Не поричите дарове Божје, јер много их је. … А различити су путеви којима се послужују ти дарови, али је исти Бог који чини све [њих] у свему.”13
Достојност
Знамо да је достојност основна за вршење и примање свештеничких обреда. Сестра Линда К. Бартон, врховна председница Потпорног Друштва је рекла: „Праведност је одредница ... која призива моћ свештенства у наше животе.”14
На пример, размотрите напаст порнографије која се шири светом. Господњи стандард достојности не одобрава порнографију међу онима који послужују у обредима свештенства. Спаситељ jе рекао:
„Покајте се због ваших ... тајних одвратности.”15
„Свећа jе телу око: … Ако дакле буде око твоје здраво, сво ће тело твоје бити здраво.”16
„“[Јер] сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.”17
Недостојно послуживање причести, благосиљање болесних, или учешће у другим обредима свештенства је, као што је старешина Дејвид А. Беднар рекао, узимање имена Божјег узалуд.18 Ако је неко недостојан, требало би да се повуче од послуживања свештеничког обреда и уз молитву приступи бискупу, као први корак у покајању и повратку заповестима.
Понизност
Још нешто што знамо јесте да благослови свештенства обилују у породицама у којој су праведни отац и мајка јединствени у усмеравању своје деце. Али такође знамо да Бог жељно пружа исте ове благослове онима који су у много другачијим околностима.19
Једна мајка, која је носила терет духовне и временске бриге за своју породицу, пажљиво је објаснила да је за позив кућним учитељима да благослове једно од њене деце била потребна понизност. Али је са разумевањем додала да није било потребно више понизности од понизности њених кућних учитеља док су се припремали да благослове њено дете.20
Кључеви свештенства
Знамо да кључеви свештенства које држе чланови Првог председништва и Већа Дванаесторице апостола, усмеравају Господње дело на земљи. Посебни кључеви свештенства поверавају се председницима кочића и бискупима за одговорности њиховог географског подручја. Они позивају мушкарце и жене откривењем који се подржавају и рукополажу да би користили власт делегирања у поучавању и послуживању.21
Иако знамо много о свештенству, гледање кроз објектив смртности не даје увек потпуно разумевање Божјих поступака. Али Његов благи подсетник, „Мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви,”22 уверава нас да ћемо временом и са вечном перспективом видети онако како заиста јесте”23 и потпуније разумети Његову савршену љубав.
Сви ми драговољно служимо. Понекад се осећамо недевољно ангажовано у својим позивима и желели бисмо да се од нас тражи више. У другим приликама захвални смо када дође време нашег разрешења. Ми не одлучујемо о томе који позив ћемо примити.24 На почетку брака научио сам ову следећу лекцију. Као млад пар, моја жена, Кети, и ја, живели смо на Флориди. Једне недеље саветник у председништву кочића објаснио ми је да су били надахнути да позову Кети за учитељицу рано-јутарњег семинара.
„Кaкo ћемо то урадити?” Питао сам. „Имали смо малу децу, семинар почиње у 5 часова, а ја сам председник Младих мушкараца у одељењу.”
Саветник се насмешио и рекао: „Све ће бити у реду, брате Андерсен. Њу ћемо позвати, а вас ћемо разрешити.”
Управо то се догодило.
Допринос жена
Искрено тражење и слушање размишљања и брига које жене изражавају од виталног је значаја у животу, браку и изградњи Божјег царств.
Пре двадесет година на генералној конференцији, старешина М. Расел Балард је говорио о разговору који је имао са врховном председницом Потпорног друштва. Покренуто је питање о јачању достојности младих који се припремају за служење мисије. Сестра Елејн Џек је рекла са осмехом: „Знате, старешина Балард, [жене] у Цркви могу имати неке добре предлоге ... ако их питате. На крају крајева, … ми смо њихове мајке!”25
Председник Томас С. Монсон има доживотну историју о питањима и одговарима у вези са бригама које муче жене. Жена која је највише утицала на њега је сестра Франсис Монсон. Веома нам недостаје. Такође, управо прошлог четвртка председник Монсон је подсетио врховне власти колико је као бискуп научио од 84 удовице из његовог одељења. Оне су у великој мери утицале на његову службу и цео његов живот.
Није изненађење што је, пре одлуке председника Монсона о промени старосне границе за мисионарску службу, било доста разговора са врховним председништвима Потпорног друштва, Младих жена и Школице.
Бискупи, ако будете следили пример председника Монсона, још више ћете осећати Господњу усмеравајућу руку који благосиља ваше свето дело.
Живели смо неколико година у Бразилу. Убрзо по доласку, упознао сам Аделсона Парелу, који је служио у Седамдесеторици и његовог брата Адилсона, који је служио у председништву нашег кочића. Касније сам упознао њиховог брата Адалтона, који је служио као председник кочића у Флорианополису, и још једног брата, Аделма, који је служи као бискуп. Био сам импресиониран вером ове браће, па сам питао за њихове родитеље.
Породица се крстила у Сантосу, у Бразилу, пре 42 године. Адилсон Парела је рекао: „У почетку је отац изгледао веома узбуђен због чланства у Цркви. Међутим, [убрзо] је постао мање активан и тражио је од мајке да не иде у цркву.”
Адилсон ми је рекао да је мајка шила одећу за суседе како би плаћала аутобуску карту своје деце до цркве. Четири мала дечака ишла су пешке скоро два километра до другог града, одатле путовала 45 минута аутобусом, а затим још 20 минута хода до капеле.
Иако није могла да иде у цркву са својом децом, сестра Парела је читала Света писма са својим синовима и ћеркама, поучавала их јеванђељу и молила се са њима. Њихов скромни дом био испуњен богатим благословима свештеничке моћи. Мали дечаци су одрасли, служили мисије, стекли образовање и венчали се у храму. Благослови свештенства испунили су њихове домове.
Годинама касније, као самица, сестра Вани Парела ушла је у храм за сопствено даривање и, још касније, служила три мисије у Бразилу. Сада има 84 година и њена вера наставља да благосиља генерације које су је следиле.
Сведочанство и обећање
У Цркви Исуса Христа светаца последњих дана налази се моћ Божјег светог свештенства. Сведочим да када достојно учествујете у обредима свештенства, Господ ће вам дати већу снагу, мир и вечну перспективу. Без обзира на вашу ситуацију, ваш дом ће бити „благословен снагом свештеничке моћи” и они у вашој близини потпуније ће желети те благослове за себе.
Као мушкарци и жене, сестре и браћа, синови и кћери Божје, заједно напредујемо. То је наша прилика, наша одговорност и наш благослов. То је наша судбина—да припремимо царство Божје за Спаситељев повратак. У име Исуса Христа, амен.