Да ли знамо шта имамо?
Карол М. Стивенс,
прва саветница у врховном председништву Потпорног друштва
Свештенички обреди и завети омогућавају приступ пунини благослова које нам је Бог обећао, а који су омогућени Спаситељевим помирењем.
У прогласу „Породица: Проглас свету,” Прво председништво и Веће Дванаесторице апостола кажу: „Сва људска бића — мушкaрци и жене - створени су на слику Божју. Свако је вољени духовни син или ћерка небеских родитеља и као такав има божанску природу и судбину.”1 Да би се достигла та божанска судбина, сваком Божјем сину и ћерци потребни су обреди свештенства и завети.
Потребно нам је крштење. Када улазимо у воде крштења, заветујемо се да ћемо преузети на себе Христово име, увек Га се сећати, држати Његове заповести и служити Му до краја, да би Његов Дух увек био са нама.2
Потребан нам је дар Светог Духа. Преко тог обреда, можемо имати приступ сталном сарадништву Духа. Председник Вилфорд Вудруф је поучавао: “Сваки мушкарац или жена који су икада ушли у Цркву Божју и крстили се за опрост греха имају право на откривење, право на Духа Божјег, да им помогне у њиховом раду, у њиховом послуживању њиховој деци, у саветовању њихове деце и оних за које су позвани да им председавају. Свети Дух није резервисан за мушкарце, нити апостоле или пророке; он припада сваком верном мушкарцу или жени, и сваком детету које је довољно старо да прими Христово јеванђеље.”3
Потребно је да примимо храмско даривање. Старешина М. Расел Балард је рекао: „Када мушкарац и жена иду у храм, обоје примају даривање са истом моћу, која је по дефиницији моћ свештенства. … Даривање је дословно дар моћи.”4
Потребан нам је обред печаћења који води ка вечном животу, „највећем од свих дарова Божјих.”5 Овај свештенички обред примају само мушкарац и жена заједно. Старешина Расел М. Нелсон је поучавао: „Власт свештенства је обновљена како би породице могле бити вечно запечаћене.”6
Прилику да обновимо те завете имамо сваке недеље када узимамо причест. Пророци и апостоли последњих дана поучили су нас да када достојно узимамо причест, не обнављамо само наш крсни завет него „све завете које смо склопили са Господом.”7
Ови свештенички обреди и завети омогућавају приступ пунини благослова које нам је Бог обећао, а који су омогућени Спаситељевим помирењем. Они наоружавају синове и ћерке Божје моћу, Божјом силом,8 и дају нам прилику да добијемо вечни живот - да се вратимо у Божје присуство и живимо са Њим у Његовој вечној породици.
Недавно сам са свештеничким вођама ишла у посету нашим женама у Хондурасу. Тим сестрама и њиховим породицама били су потребни кључеви и власт свештенства, обреди и завети свештенства и моћ и благослови свештенства.
Посетили смо једну драгу сестру која је удата и има двоје дивне деце. Она је верна и активна у Цркви и учи своју децу да бирају исправно. Њен супруг подржава њену активност у Цркви, али није члан. Њихова породица је јака, али да би имали већу снагу, потребни су им додатни благослови. Потребан им је отац који ће примити обред крштења и дар Светог Духа и који ће имати свештенство. Потребна им је моћ свештенства како би могли проћи кроз обреде даривања и печаћења.
Наша следећа посета била је дому две неудате сестре, жене велике вере. Једна сестра има сина који се припремао за мисију. Друга сестра је под терапијом против рака. У тренуцима обесхрабрења и очаја, сећају се Спаситељевог помирења и испуњавају се надом и вером. Обема су потребни додатни благослови и моћ који су доступни преко храмских обреда. Охрабрујемо их да се припреме да се прикључе будућем мисионару у свом дому у припреми за примање тих обреда.
Наша последња посета била је сестри чији је супруг недавно трагично страдао. Пошто је била нова обраћеница у Цркви, није знала да може да прими сопствено даривање и да се запечати за свог супруга. Када смо је обавестили да су ти благослови доступни њој и њеном преминулом супругу, испунила се надом. Сазнавши да преко храмских обреда и завета њена породица може бити запечаћена заједно, добила је веру и одлучност да се суочи са будућим искушењима.
Син ове удовице се припрема да прими Ароново свештенство. Његово заређење биће велик благослов њој и њеној породици. Имаће носиоца свештенства у свом дому.
Када сам срела те дивне жене у Хондурасу, видела сам да су се трудиле да одрже своје породице активнима у јеванђељу. Изразиле су захвалност за чланове одељења који су држали своје завете, који су се нежно бринули о њима и помагали у задовољавању њихових временских и духовних потреба. Међутим, све те сестре су имале потребе које нису биле у потпуности задовољене.
У сва три дома која смо посетили, мудар свешенички вођа је питао свако сестру да ли је примила свештенички благослов. Сваки пут одговор је био не. Свака сестра је тражила и примила благослов тога дана. Свака је плакала док је изражавала захвалност за утеху, усмерење, охрабрење и надахнуће који долазе од Небеског Оца преко достојног носиоца свештенства.
Те сестре су ме надахнуле. Показале су дубоко поштовање према Богу и Његовој моћи и власти. Била сам такође захвална за свештеничке вође који су са мном посетили те домове. Када смо отишли из тих домова саветовали смо се како да помогнемо тим породицама да приме обреде који су им били потребни да би напредовали на путу завета и ојачали своје домове.
Данас постоји велика потреба за мушкарцима и женама који негују поштовање једни према другима као синови и ћерке Божје и поштовање према нашем Оцу на Небу и Његовом свештенству - Његовој моћи и власти.
Он има план за нас, а када испољимо веру и поверење у Његов план, наше поштовање према Њему и Његовој моћи и власти свештенства биће ојачани.
На светској обуци вођства о јачању породице и Цркве преко свештенства поучени смо да сестре које немају носиоце свештенства у својим домовима никада не треба да се осећају саме. Оне су благословене и ојачане преко обреда које су примиле и завета које држе. Не треба да оклевају да потраже помоћ када им је потребна. Старешина М. Расел Балард је поучавао да свака жена у Цркви треба да зна да има бискупа, председника већа старешина, кућног учитеља и друге достојне носиоце свештенства на које се може ослонити да ће доћи у њен дом помоћи јој и, као што је рекла сестра Розмари М. Виксом, „дати благослов.”9
Старешина Балард је такође поучавао: „Наш Отац на Небу је великодушан са својом моћу. Сви мушкарци и жене имају приступ тој моћи за помоћ у нашим животима. Сви они који су склопили свете завете са Господом и који поштују те завете, имају право на лично откривење, да буду благословени послуживањем анђела и да разговарају са Богом.”10
Сви ми смо потребни једни другима. Синовима Божјим су потребне ћерке Божје, а ћеркама Божјим су потребни синови Божји.
Ми имамо различите дарове и различите способности. Прва посланица Коринћанима, 12. поглавље, истиче потребу да синови и ћерке Божје, сви ми, испунимо своје личне улоге и одговорности у складу са Господњим планом да то свима буде на корист.11
Синови Божји, да ли знате ко сте ви? Да ли знате шта имате? Да ли сте достојни да користите свештенство и примите моћ и благослове свештенства? Да ли прихватате своје улоге и одговорности да ојачате домове као очеви, деде, синови, браћа и стричеви? Да ли показујете поштовање према женама, женском роду и материнству?
Ћерке Божје, да ли знате ко сте ви? Да ли знате шта имате? Да ли сте достојне да примите моћ и благослове свештенства? Да ли примате дарове који су вам дати са захвалношћу, благодаћу и достојанством? Да ли прихватате своје улоге и одговорности у јачању домова као мајке, баке, ћерке, сестре и тетке? Да ли показујете поштовање према мушкарцима, мушком роду и очинству?
Као заветни синови и ћерке, да ли имамо веру у нашег Небеског Оца и у Његов вечни план за нас? Да ли имамо веру у Исуса Христа и Његово Помирење? Да ли верујемо да имамо божанску природу и судбину? А у нашим напорима да остваримо ову судбину и примимо све што Отац има,12 да ли разумемо важност примања свештеничких обреда и склапања, држања и обнављања завета са Господом?
Ми смо вољени духовни синови и ћерке наших небеских родитеља са божанском природом и судбином. Наш Спаситељ, Исус Христ, волео нас је довољно да је дао свој живот за нас. Његово помирење нам обезбеђује пут за напредовање према нашем небеском дому, преко светих обреда и завета свештенства.
Ови свештенички обреди и завети обновљени су на земљи преко пророка Џозефа Смита, а данас председник Томас С. Монсон држи све кључеве свештенства на земљи.
Старешина Д. Тод Кристоферсон је поучавао: “У Цркви Исуса Христа светаца последњих дана се налази свештеничка власт за послуживање захваљујући којима можемо ући у обавезујуће завете са нашим Небеским Оцем у име Његовог Светог Сина … Бог ће одржати своја обећања вама када ви будете држали ваше завете са Њим.”13
О томе сведочим у име Исуса Христа, амен.