2010–2019
Морална снага жена
Октобар 2013


2:3

Морална снага жена

Склоне сте да чините добро и да будете добре, и док следите Светог Духа, ваш морални ауторитет и утицај ће расти.

Од прадавних времена друштво се ослањало на моралну снагу жена. Иако сигурно није једини позитиван утицај на деловање у друштву, морални темељ који су поставиле жене показао се корисним за опште добро. Можда је, јер је свеприсутан, овај допринос жена често потцењен. Желим да изразим захвалност за утицај добрих жена, укажем на неке филозофије и трендове који угрожавају снагу и положај жена и упутим молбу женама да негују природну моралну снагу у себи.

Жене доносе са собом на свет одређене врлине, божанске дарове који их чине вичнима да квалитете као што су вера, љубав, саосећање и префињеност усаде у односе и у културе. Када је хвалио праву веру коју је открио у Тимотију, Павле је приметио да се ова вера „усели најпре у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Јевникију.”1

Пре много година, док сам живео у Мексику, лично сам запазио то на шта је Павле мислио. Сећам се једне младе мајке, једне од многих међу женама Цркве у Мексику чија вера у Бога краси њихове животе тако природно да се чини да су је једва свесне. Ова дивна жена зрачила је моралним ауторитетом, пониклим из доброте, који је позитивно утицао на све у њеном окружењу. Са својим мужем жртвовала је бројна задовољства и иметак због виших приоритета, наизглед без оклевања. Њена способност да уздигне, посвети се и балансира са својом децом била је скоро надљудска. Имала је доста одговорности, а њени задаци су били често понављајући и земаљски, а ипак, у основи свега тога било је дивно спокојство, свест о укључености у Божје дело. Као и када је реч о Спаситељу, благосиљање других служењем и жртвовањем оплемењивало ју је. Била је оличење љубави.

Био сам изузетно благословен моралним утицајем жена, посебно моје мајке и моје супруге. Међу осталим женама на које гледам са захвалношћу је Ана Дејнес. Ана и њен муж, Хенри, и њихово четворо деце, били су међу пионирима Цркве у Њу Џерзију у САД-у. Током 1930-их година, када је Хенри радио докторат на Универзитету Рутгерс, он и Ана су неуморно радили у школи и грађанским организацијама у Метачену, где су живели, да би превазишли дубоко укорењене предрасуде против Мормона и учинили заједницу бољим местом за подизање деце за све родитеље.

Ана је, на пример, волонтирала у ХОММ (хришћанска организација младих мушкараца) и постала незаменљива. У року од годину дана постављена је за председницу помоћне организације за мајке, а онда је „замољена да се кандидује за један од три положаја за жене у одбору директора ХОММ-а. Победила је једногласно и тако се прикључила истом савету који је само неколико година раније одбио да допусти свецима да се састају у њиховој згради!”2

Моја породица се преселила у одељење Њу Брунсвик када сам био тинејџер. Сестра Дејнес ме је приметила и често изражавала своје поверење у моје способности и потенцијал, што ме је надахнуло да тежим вишем - вишем него што бих могао без њеног охрабрења. Једном сам, због њеног брижног и правовременог упозорења, избегао ситуацију због које бих сигурно зажалио. Иако није више овде, утицај Ане Дејнес и даље се осећа и одражава у животима њених потомака и безброј других, укључујући мене.

Моја бака Адена Ворник Свенсон поучавала ме је да будем савестан у свештеничкој служби. Охрабрила ме је да научим напамет причесне благослове за хлеб и воду, објаснивши да на тај начин могу да их изразим са већим разумевањем и осећањем. Док сам посматрао како је подржавала мог деду, патријарха кочића, то је у мени побудило дубоко поштовање према светим стварима. Бака Свенсон никада није научила да вози ауто, али је могла да научи дечаке како да буду свештеници.

Морални утицај жена се нигде не осећа снажније или корисније него у кући. Не постоји бољи амбијент за гајење будуће генерације од традиционалне породице, у којој отац и мајка раде у хармонији да би обезбедили, поучавали и неговали своју децу. Тамо где овај идеал не постоји, људи настоје да опонашају његове предности најбоље што могу у својим специфичним околностима.

У сваком случају, мајка може да изврши већи утицај него било која друга особа, у било ком другом односу. Снагом њеног примера и поучавања, њени синови су научили да поштују женски род и да укључе дисциплину и високе моралне стандарде у своје животе. Њене ћерке су научиле да негују своје врлине и да се увек залажу за оно што је исправно, без обзира колико је непопуларно. Мајчинска љубав и висока очекивања подстакла су њену децу да поступају одговорно без изговора, да буду озбиљна у вези са образовањем и личним усавршавањем, као и да стално доприносе добробити свих у свом окружењу. Старешина Нил  А. Максвел једном је упитао: „Када стварна историја људског рода у потпуности изађе на видело, да ли ће личити на одјек пуцњаве или надахњујући звук успаванки? Велика примирја која су склопила војна лица или миротворни поступци жена у домовима и у суседствима? Да ли ће се испоставити да је оно што се дешавало у колевкама и кухињама имало већи утицај од онога што се дешавало у владама?”3

Најузвишенија улога жена је у стварању живота. Знамо да наша физичка тела имају божанско порекло.4 и да морамо искусити физичко рађање и духовни препород да бисмо достигли највиши ниво у Божјем небеском царству.5 Дакле, жене играју јединствену улогу (понекад и по цену сопственог живота) у Божјем делу и слави: „остваривати бесмртност и живот вечни за човека.”6 Као баке, мајке и узори, жене су биле чувари извора живота, поучавајући сваку генерацију значају сексуалне чистоће—о чедности пре брака и верности у браку. На овај начин, оне су вршиле цивилизацијски утицај на друштво, извукле су оно најбоље у мушкарцима, овековечиле здраво окружење у којем се подижу сигурна и здрава деца.

Сестре, не желим да вас претерано хвалим као што понекад чинимо у говорима за Дан мајки због којих се осећате нелагодно. Не морате бити савршене;7 не тврдим да јесте (са једним могућим изузетком, који сада седи у близини). Оно што сам хтео да кажем јесте да без обзира да ли сте саме или у браку, да ли сте мајка или не, да ли сте младе или старе, или нешто између, ваш морални ауторитет је од виталног значаја и можда смо почели да га узимамо здраво за готово. Свакако да постоје трендови и силе који би да ослабе, па чак и елиминишу ваш утицај, на велику штету појединаца, породица и друштва у целини. Да поменем три као опомену и упозорење.

Разарајућа филозофија која подрива морални утицај жена је девалвација брака и мајчинства и улоге домаћице као занимања. Неки феминистички мислиоци гледају на улогу домаћице са отвореним презиром, тврдећи да понижава жене и да су немилосрдни захтеви подизања деце облик израбљивања.8 Они исмевају оно што називају „улога маме” као занимање. То није фер ни исправно. Ми не умањујемо вредност онога што жене или мушкарци остварују у било којем достојном подухвату или каријери, али и даље сматрамо да не постоји веће добро од материнства и очинства у браку. Не постоји боља каријера, и нема тог новца, ауторитета или јавног признања који могу превазићи највећу награду поседовања породице. Шта год да жена постигне, њен морални утицај нигде није потребнији него у њој.

Ставови према људској сексуалности угрожавају морални ауторитет жена на неколико фронтова. Абортус као лична или друштвена погодност погађа у срце најсветије женске моћи и уништава њен морални ауторитет. Исто важи и за сексуални неморал и одећу која превише открива, која не само да понижава жене, већ наглашава лаж да је сексуалност жене оно што одређује њену вредност.

У култури већ дуго влада двоструки стандард да се од жене очекује да буде сексуално обазрива док се неморал мушкарца оправдава. Неправедност таквог двоструког стандарда је очигледна, и оправдано се критикује и одбацује. У том одбацивању, неко се можда надао да ће се мушкарци уздићи на један виши морални ниво, али догодило се управо супротно—жене и девојке се сада охрабрују да буду промискуитетне као што је двоструки стандард налагао мушкарцима. Раније су виши стандарди жена захтевали посвећеност и одговорност од стране мушкараца, а сада имамо сексуалне односе без савести, без оца породице и пораст сиромаштва. Равноправан промискуитет просто отима од жена њихов морални утицај и деградира цело друштво.9 У том аранжману без вредности, мушкарци су ти који су „ослобођени”, а жене и деца они који највише пате.

Трећа област која изазива бригу долази од оних који, у име једнакости, желе да обришу све разлике између мушког и женског пола. Ово често наводи жене да усвоје мушка обележја—агресивност, грубост, и супротстављање. Сада је у филмовима и видео игрицама уобичајено видети жене укључене у ужасно насиље, како остављају лешеве и наносе тешке повреде у свом деловању. За душу је деструктивно видети мушкарце у таквим улогама, а камоли када су жене те које сеју насиље и патњу.

Маргарет  Д. Надолд, бивша Врховна председница Младих жена, је поучавала: „Свет има довољно чврстих жена; потребне су нам нежне жене. Довољно је грубих жена; потребне су нам љубазне жене. Има довољно неотесаних жена; потребне су нам префињене жене. Имамо доста славних и богатих жена; потребно нам је више жена вере. Имамо довољно похлепе; треба нам више доброте. Имамо довољно таштине; треба нам више врлине. Имамо довољно популарности; потребно нам је више чистоте.”10 Замагљивањем разлика између мушкараца и жена, губимо различите, допуњујуће дарове мушкараца и жена који заједно чине целину.

Моја молба женама и девојкама данас је да штитите и негујете моралну снагу коју поседујете. Сачувајте ту урођену врлину и јединствене дарове са којима долазите на свет. Ви тежите да чините добро и да будете добре, и док следите Светог Духа ваш морални ауторитет и утицај ће расти. Младе жене, поручујем вам: не губите ту моралну снагу и пре него што је стекнете у пуној мери. Посебно водите рачуна да вам изражавање буде чисто, не грубо; да ваша одећа одражава скромност, не сујету; да ваше понашање одише чистоћом, не промискуитетом. Не можете помоћи другима да буду честите, ако сте ви порочне.

Сестре, од свих ваших односа, ваш однос са Богом, извор ваше моралне снаге, мора увек бити на првом месту у вашем животу. Упамтите да је Исус примао моралну снагу преко своје искрене посвећености Очевој вољи. Никада није одступао од онога што је било по вољи Његовог Оца.11 Настојте да будете такве ученице Оца и Сина, и ваш утицај никада неће избледети.

И не бојте се да примењујете тај утицај, без страха или извињења. „Будите свагда готови на одговор свакоме [мушкарац, жена и дете] који вас запита за ваше надање.”12 „Проповедај реч, настој у добро време и невреме, покарај, запрети, умоли са свакијем сношењем и учењем.”13 Одгајајте своју децу у светлу и истини.”14 Учите [их] да се моле и усправно ходају пред Господом.”15

Ове опомене упућене женама немојте погрешно разумети. Хваљењем и подстицањем моралне снаге жена не кажем да су мушкарци и дечаци на било који начин изузети од својих дужности да се залажу за истину и правду, да је њихова одговорност да служе, жртвују се и послужују на неки начин мања него код жена или да се може препустити женама. Мушкарци, будимо уз жене, делимо њихова бремена и негујмо морални ауторитет нашег супружника.

Драге сестре, ослањамо се на моралну снагу коју доносите на свет, у брак, у породицу, у Цркву. Ослањамо се на благослове које доносите са неба својим молитвама и вером. Молимо се за вашу сигурност, добробит и срећу, и за подршку вашем утицају. У име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Друга посланица Тимотију 1:5.

  2. Orson Scott Card, “Neighborliness: Daines Style,” Ensign, апр. 1977. год., стр. 19.

  3. Neal  A. Maxwell, “The Women of God,” Ensign, мај 1978. год., стр. 10–11.

  4. Видети Moјсије 2:27.

  5. Видети Moјсије 6:57–60.

  6. Moјсије 1:39.

  7. „Пре једног века, научник Џон Боулби је открио да је емоционална веза, која се остварује преко безброј брижних интеракција између мајке и детета, пресудна основа за социјално-емоционални развој… И научница феминисткиња ... Сара Рудик означила је брижну мајчинску љубав као суштину делотворног родитељства. „Стрпљивим оком љубави,” мајке развијају посебно знање своје деце - знање које им даје јединствен увид у оно што за свако дете заиста треба да буду „најбоље навике” (Jenet Jacob Erickson, “Love, Not Perfection, Root of Good Mothering,” .Deseret News12  мај 2013. G3).

  8. Тачно је да су многе жене током многих генерација биле експлоатисане или оптерећене неоправданим теретом, како у породици тако и на послу, али несебичност и жртвовање не морају и не треба да постану увредљиви или експлоататорски. Старешина Брус  С. Хејфен је приметио: „Ако ‘несебичност’ значи да жена мора да се одрекне свог унутрашњег идентитета и личног напредовања, такво схватање несебичности је погрешно. ... Али данашњи модел слободе иде предалеко у другом правцу, стављајући жене у калуп као претерано независне од својих породица. Пажљивијим погледом видимо да су мужеви и жене међузависни једни од других ... Критичари који су преместили мајке из зависности у независност прескочили су плодно међутло међузависности. Они који су преместили мајке из несебичности у себичност прескочили су плодно међутло лично одабране службе која доприноси личном развоју жене. Због ових испада, расправе о вредности материнства су, иронично, подстакле друштво на глобалном нивоу да умањи вредност не само мајки већ и жена уопште” (“Motherhood and the Moral Influence of Women” [remarks to the World Congress of Families II, Geneva, Plenary Session IV, Nov. стр. 16. нов.  1999. год], http://worldcongress.org/wcf2_spkrs/wcf2_hafen.htm).

  9. Једна мајка је у једном издању Wall Street Journal -а приметила: „Са изузетком неких Мормона, протестаната и ортодоксних Јевреја, многи од нас не знају како да науче своје синове и кћери да не поклањају своја тела тако лако. ... Ипак, међу мојим пријатељицама, жеља за враћањем честитости је јака. Не знам ниједну од њих, која се не осећа нелагодно у вези са својом сексуалном прошлошћу. И ниједна жена коју сам икада питала о овој теми ми није рекла да жели да је више ‘експериментисала’ (Jennifer Moses, “Why Do We Let Them Dress Like That?” Wall Street Journal,, 19. март  2011. C3).

  10. Margaret D. Nadauld, “The Joy of Womanhood,” Ensign, нов. 2000, стр. 15; или Liahona, јан. 2001, стр. 18.

  11. Видети Joван 8:29.

  12. 1. Петрова 3:15.

  13. 2. Tимотију 4:2.

  14. УИЗ 93:40.

  15. УИЗ 68:28.