Имамо велик разлог да се радујемо

Карол М. Стивенс

прва саветница у врховном председништву Потпорног друштва

Mи смо ћерке Господњег царства које држе своје завете, и имамо прилику да будемо оруђе у Његовим рукама.

Када ми је свекар преминуо, наша породица се окупила и поздрављала људе који су дошли да му одају почаст. Током вечери, док сам разговарала са породицом и пријатељима, приметила сам нашег 10-годишњег унука, Портера, који је стајао поред моја свекрве - његове „бакице” С времена на време је стајао иза ње, пазећи на њу. У једном тренутку сам приметила да је држи за руке. Посматрала сам га како је тапка по рукама, грли, и стоји поред ње.

Неколико дана после тог искуства, нисам могла да избијем ову слику из главе. Била сам подстакнута да пошаљем поруку Портеру и да му кажем шта сам приметила. Послала сам му имејл и рекла му шта сам видела и осетила. Подсетила сам Портера на завете које је склопио када се крстио, цитирајући Алмине речи у 18. поглављу књиге Мосијине:

„И ево, како сте жељни да приступите стаду Божјем, и назовете се Његовим народом, и вољни сте да носите бремена jедан другом, да могу бити лака;

да, вољни сте да тугујете са онима који тугују, да, и тешите оне којима је утеха потребна, и стојите као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима где ћете можда бити, и то до смрти, … да можете имати живот вечни -

… Ако је то жеља срца ваших, шта имате против да се крстите у име Господње, као сведочанство пред Њим да уђосте у завет са Њим, да ћете Му служити и држати заповести Његове, да може још обилније излити Духа свога на вас?”¹

Објаснила сам Портеру да је Алма поучавао да они који желе да се крсте треба да буду спремни да служе Господу служећи другима - целог свог живота! Рекла сам: „Не знам да ли си схватио, начин на који си показивао љубав и бригу за Бакицу, било је држање твојих завета. Држимо наше завете када смо свакога дана љубазни, показујемо љубав и бринемо једни о другима. Само сам желела да знаш да сам поносна на тебе зато што држиш завете! Када држиш завет који си склопио када си се крстио, бићеш припремљен да будеш заређен у свештенство. Овај нови завет ће ти дати више прилика за благосиљање и служење другима и помоћи ће ти да се припремиш за завете које ћеш склопити у храму. Хвала ти што си тако добар пример за мене! Хвала ти што ми показујеш како изгледа бити чувар завет!”

Портер је одговорио: „Бако, хвала за поруку. Када сам грлио бакицу, нисам знао да сам држао завете, али сам осетио топлину у срцу и осећао сам се заиста добро. Знам да је то био Свети Дух у мом срцу.”

И ја сам осетила топлину у срцу када сам схватила да је Портер повезао држање завета са обећањем да ће „увек имати његовог Духа са [нама]”² - обећање омогућено примањем дара Светог Духа.

Сестре, док сам вас посећивала широм света, приметила сам да су многе од вас попут Портера. Тихо стојите као сведоци Божји, тугујете са онима који тугују и тешите оне којима је утеха потребна, не схватајући да држите завете које сте склопиле у водама крштења и у храму. Када волите, пазите, и служите другима на мале и једноставне начине, активно учествујете у делу спасења, Божјем делу „остваривати бесмртност и живот вечни за човека.”³

Као „кћери у [Господњем] царству,”⁴ склопиле смо свете завете. Ходамо оним што је Нефи назвао „тесан и узан пут који води у вечни живот.”⁵ Све смо на различитим деловима пута. Али можемо сарађивати да бисмо помогле једне другима да „[хрлимо] напред са постојаношћу у Христу, имајући савршен одсјај наде и љубави према Богу и свим људима.”⁶

Џин служи као саветница Младих жена. Пре неколико месеци је чула за предстојећу активност за младе у одељењу: пењање до места звано Маланс Пик. Била је узбуђена због тога што је недавно поставила циљ да се попне тим успоном.

Када је стигла на почетак стазе, пришла јој је њена добра пријатељица Ешли. Ухвативши Џин за руке, понудила се да иде са њом, рекавши: „Ићи ћу са тобом.” Ешли, која је тада имала 16 година, имала је неке физичке сметње које су је спречавале да се пење веома брзо. Тако су она и Џин ходале полако, обраћајући пажњу на творевине Небеског Оца: стене на планинском врху изнад њих и цвеће свуда око себе. Џин је касније рекла: „Заиста ми није требало много да бих заборавила свој циљ, успон до врха, јер је он убрзо постао авантура друге врсте - авантура опажања лепоте дуж пута, од којих бих многе пропустила да сам само пешачила да циља, Маланс Пика.”

Док су Џин и Ешли наставиле поход, далеко иза осталих у групи, придружила им се Ема, још једна млада жена из одељења, која је одлучила да их сачека и хода са њима. Ема је допринела њиховом уживању. Научила их је једној песми и пружила додатну подршку и охрабрење. Џин се присећала: „Седеле смо и одмарале се, певале, разговарале и смејале се. Могла сам да упознам Ешли и Ему на начин на који не бих могла другачије. Те ноћи није била у питању планина - било је много, много више. Суштина је била у помагању једних другима на путу, корак по корак.”

Док су Џин, Ешли и Ема пешачиле, певале, одмарале се и смејале заједно, вероватно нису размишљале: „Хеј, управо сада држимо наше завете.” Али јесу држале своје завете. Служиле су једне другима са љубављу, саосећањем и посвећеношћу. Међусобно су јачале веру док су охрабривале и послуживале једне другима.

Старешина Расел М. Нелсон jе поучавао: „Када схватимо да смо деца завета, знамо ко смо и шта Бог очекује од нас. Његови закони записани су у нашим срцима.”⁷

Марина Кузина је заветна ћерка Божја која зна ко је и шта Бог очекује од ње. Када ме је дочекала у свом дому у Омску, у Русији, мислила сам да сам ту да бих јој служила, али убрзо сам схватила да сам била тамо да бих учила од ње. Обраћеница у Цркви, Марина живи по упутству које се налази у Јев. по Луци 22: „А ти кад год обративши се утрди браћу своју.”⁸ Има веру у речи нашег живог пророка, председника Томаса С. Монсона, који је рекао:

„Сада је време да чланови и мисионари сарађују, раде заједно, да се труде да Му приводе душе у Господњем винограду…

Када делујемо са вером, Господ ће нам показати како да ојачамо Његову Цркву у одељењима и огранцима у којима живимо. Он ће бити са нама и постати активни учесник у нашем мисионарском раду.

Користите своју веру… док уз молитву размишљате о томе кога бисте од чланова ваше породице, ваших пријатеља, ваших комшијa, ваших познаника желели да позовете у свој дом на састанак са мисионарима, како би могли чути поруку о Обнови.”⁹

Марина следи овај савет пазећи и служећи сестрама за које је задужена у кућном поучавању, а такође изван тог задатка. Има много пријатеља који су мање активни и оних који још нису чули поруку о обновљеном јеванђељу Исуса Христа. Свакога дана користи своју веру и моли се да би знала коме је потребна њена помоћ, а онда делује према подстицајима које прима. Обавља телефонске позиве, изражава своју љубав и говори својим пријатељима: „Потребни сте нам.” У свом стану сваке недеље има породично кућно вече и позива комшије, чланове и мисионаре, а она припрема храну за њих. Позива их да дођу у цркву, пази на њих и седи до њих када стигну.

Марина разуме недавно подсећање старешине Џефрија Р. Холанда да „позив који се рађа из наше љубави према другима и Господу Исусу Христу … никада неће бити сматран увредљивим или за осуду.”¹⁰ Стално има списак људи који кажу да су увређени, а она наставља да им послужује. Зато што знају да их воли, може да им каже: „Немојте се вређати. То jе смешно!”

Марина је ученица Исуса Христа која држи свој завет. Иако нема носиоца свештенства у свом дому, осећа Божју моћ свакога дана у испуњењу својих храмских завета док иде напред, издржавајући до краја и помажући другима да учествују у делу спасења дуж тог пута.

Док сам говорила о својим искуствима, да ли сте виделе себе у делу спасења? Размислите на тренутак о некој другој кћери Божјој којој је потребно охрабрење да би се вратила на пут завета или мало помоћи да би остала на путу. Питајте свог Оца на Небу о њој. Она је Његова ћерка. Зна је по имену. Познаје и вас и рећи ће вам шта јој је потребно. Будите стрпљиве и наставите у молитви у њену корист и делујте према подстицајима које примате. Када поступате у складу са тим подстицајима, Дух ће потврдити да је ваш принос прихватљив за Господа.

Сестра Елајза Р. Сноу … била је захвална за напоре сестара да ојачају једна другу… Рекла им је да мада Црква не води запис о сваком њиховом прилогу помоћи онима у потреби, Господ води савршени запис о њиховом делу спасења:

“‘… Председник Џозеф Смит је рекао да је ово друштво организовано за спасавање душа. Шта ми чинимо да бисмо “вратили оне који су застранили? Да загрејемо она срца која су захладнела у јеванђељу? О вашој вери, вашој доброти, вашим добрим делима и речима води се још једна књига. Води се још један запис. Ништа није изгубљено.’”¹¹

У Мормоновој књизи, Амон говори о великом разлогу који имамо да се радујемо. Он каже: „И ево, питам, које велике благослове нам [Бог] подари? Можете ли рећи?”

У свом узбуђењу, Амон не чека на одговор. Он каже: „Гле, одговорићу вам. … то је благослов који нам је удељен, да бејасмо учињени оруђем у рукама Божјм како бисмо извршили то велико дело.”¹²

Ми смо заветне ћерке у Господњем царству и имамо прилику да будемо оруђе у Његовим рукама. Док учествујемо у делу спасења свакога дана на мале и једноставне начине - пажњом, јачањем и поучавањем једни других - моћи ћемо да се придружимо Амону, који је рекао:

„Гле, радост је моја потпуна. Да, срце је моје пуно радости, и радоваћу се у Богу своме.

Да, знам да сам ништа. По снази својој нејак сам. Стога се нећу собом хвалити, већ ћу се хвалити Богом својим, јер у снази Његовој могу учинити све.”¹³

О томе сведочим у име Исуса Христа, амен.