Мојој унучади
Од председника Хенрија Б. Ајринга,
првог саветника у Првом председништву
Постоји једна заповест која ће помоћи да се суочимо са изазовима и дођемо до средишта срећног породичног живота.
Ове године наших првих двоје унучади ће се венчати. У наредних неколико година барем десеторо њихових рођака ће доћи до тренутка у животу када ће ући у дивни свет стварања породице.
Та могућност, која ме чини срећним, учинила је да дубоко промислим о томе када су ме питали за савет. У суштини, питали су: „Које одлуке да донесемо да бисмо били срећни?” И с друге стране: „Које одлуке ће нас највероватније унесрећити?”
Небески Отац је свакога од нас начинио јединственим. Не постоје две особе са потпуно истим искуствима. Не постоје две сличне породице. Зато и не изненађује што је тешко дати савет о томе како одабрати срећу у породичном животу. Па пак, Небески Отац је обезбедио исти пут среће за сву своју децу. Какве год да су наше личне карактеристике или каква год била наша искуства, постоји само један план среће. План је да треба следити све Божје заповести.
За све нас, укључујући моје унуке који размишљају о браку, постоји једна доминантна заповест која ће помоћи да се суочимо са изазовима и створимо срећан породични живот. Односи се на све односе без обзира на околности. Понавља се кроз сва Света писма и учења пророка наших дана. Ево Господњег савета из Библије свима онима који желе да живе заувек заједно у блаженој срећи:
„И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:
Учитељу! која је заповест највећа у закону?
А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
Ово је прва и највећа заповест.
А друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе.
О овим двема заповестима виси сав закон и пророци.”1
Из те једноставне изјаве није тешко сажети све оно што сам научио о одлукама које воде до среће у породицама. Почињем питањем: „Које одлуке су ме довеле до тога да заволим Господа свим својим срцем и душом и свом мисли својом?” За мене, одговор на то питање је избор који је омогућио да осетим радост која долази услед праштања преко Господњег помирења.
Пре више година крстио сам младића у Албукеркију, у Новом Мексику, кога смо мој мисионар сарадник и ја поучавали. Загњурио сам га и извукао из воде. Мора да је био сличне висине као и ја јер ми је говорио директно у уво. Са водом из базена и сузама које су му текле низ лице и са радошћу у гласу, рекао је: „Чист сам, чист сам.”
Видео сам исте те сузе радоснице у очима некога ко је препричао речи једног апостола Божјег. Рекао јој је, након темељног и благог интервјуа: „Опраштам ти у име Господње. Он ће ти опростити у Његово време и на Његов начин.” И то је учинио.
Видео сам зашто Господ може да каже да када су греси опроштени Он их се више неће сећати. Моћу помирења људи које добро познајем и волим постали су нови а ефекти греха били су избрисани. Срце ми је било испуњено љубављу према Спаситељу и вољеном Оцу који Га је послао.
Тај велики благослов дошао је охрабривањем људи до којих ми је стало да дођу Спаситељу ради ублажавања бола које само Он може дати. Зато подстичем оне које волим да прихвате и величају сваки позив који им се понуди у Цркви. Та одлука је кључ породичне среће.
Притисак у сваком стадијуму живота може нас натерати да одбијемо или занемаримо позиве да служимо Спаситељу. То може довести у духовну опасност нас, наше супружнике и наше породице. Неки од тих позива могу се учинити неважним, али мојживот и моја породица променили су се на боље мојим прихватањем позива да поучавам у већу ђакона. Осетио сам љубав тих ђакона према Спаситељу и Његову љубав према њима.
Видео сам да се то дешава у животу бившег председника кочића и мисије у његовом позиву да саветује веће учитеља. Знам за још некога ко је био бискуп, а затим члан обласне седамдесеторице, кога је Господ употребио да помогне дечаку у већу учитеља који је био повређен у једном удесу. Чуда служења дотакла су многе животе и увећала њихову љубав према Спаситељу.
Док служимо другима највероватније треба да молимо за сарадништво Светог Духа. Успех у Његовој служби увек ствара чуда ван наших сопствених моћи. Родитељ који се суочава са дететом с озбиљним отпором зна да је то истина, као што зна и кућни учитељ ком прилази жена која тражи утеху када јој супруг каже да је напушта. Обе слуге су захвалне што су се помолиле тога јутра да им Господ пошаље Светог Духа као сарадника.
Само уз сарадништво Светог Духа можемо се надати да ћемо бити подједнако ангажовани у браку ослобођеном неслоге. Видео сам колико је сарадништво битно за благостање у браку. Чудо када постајемо једно захтева небеску помоћ и захтева време. Наш циљ је да заувек живимо заједно у присуству Небеског Оца и нашег Спаситеља.
Мој отац и моја мајка били су веома различити. Мајка је била певачица и уметник. Отац је волео хемију. Једном на симфонијском концерту моја мајка се изненадила када је отац устао и почео да одлази пре аплауза. Мајка га је упитала где иде. Његов одговор је би изречен простодушно: „Па, завршено је, зар не?” На првом месту, само га је благи утицај Светог Духа довео овамо са њом и поново га вратио још много пута.
Моја мајка је 16 година живела у Њу Џерсију како би мој отац могао да издржава породицу вршећи истраживања и држећи предавања из хемије. За њу је била жртва што је раздвојена од своје мајке удовице и њене неудате сестре која је бринула за њу у старој породичној кући на фарми. Обе су умрле док је мајка била далеко у Њу Џерсију. То су били једини тренуци да сам икада видео мајку да плаче.
Годинама касније оцу је понуђен посао у Јути. Питао је моју мајку: „Милдред, шта мислиш да треба да урадим?”
Рекла је: „Хенри, уради оно што мислиш да је најбоље.”
Одбио је понуду. Следећег јутра написала му је писмо које бих желео да још увек имам. Почело је прекором. Обећао јој је пре много година да ће је, ако икада буде могао, одвести да буде близу своје породице. Био је изненађен њеним изразом раздражености. Није запамтио жељу њеног срца. Одмах је послао поруку да прихвата понуду за посао.
Рекао је: „Милдред, зашто ми ниси рекла?”
Рекла је: „Требало је да запамтиш.”
Увек је говорио о том избору да се пресели у Јуту као сопственом, никада као жртвом своје професионалне каријере. Примили су чудо да постану једно. Боље би било да је тату Свети Дух подсетио на обећање које је дао много година раније. Али јесте допустио Светом Духу да смекша његово срце како би њен избор постао и његов.
Небески Отац има савршен увид, познаје свакога од нас и зна нашу будућност. Он зна за тешкоће кроз које ћемо пролазити. Послао је свога Сина да пати као би знао како да нам помогне у свим нашим тешкоћама.
Ми знамо да Небески Отац има духовну децу у овом свету која понекад одаберу грех и велику несрећу. Зато је послао свог Прворођенца да буде наш Откупитељ, као највећи израз љубави у свеукупном стварању. Зато морамо очекивати да ће нам бити потребна Божја помоћ и време да се побољшамо, како би нас припремио за вечни живот, да живимо са нашим Оцем.
Живот у породицама ће нас искушавати. Једна од Божјих намера је да нам да дар смртности - да нас ојача тиме што ћемо пролазити кроз искушења. То се посебно односи на породични живот где ћемо открити велику радост и велику тугу и изазове чије подношење ће се понекад чинити изнад наших моћи.
Председник Џорџ К. Кенон је рекао о томе како је Бог припремио вас, мене и нашу децу за искушења са којима ћемо се суочити: „Нема међу нама никога ко није примио Божју љубав. Нема никога међу нама кога није неговао и мазио. Нема никога међу нама кога није пожелео да спасе и за кога није пронашао начин да га спасе. Нема никога међу нама за кога није задужио анђеле своје. Можемо бити безначајни и презрени у сопственим очима и у очима других, али истина остаје да смо деца Божја и да је Он заиста дао своје анђеле - невидљива бића од моћи и силе - да брину о нама, и они нас пазе и чувају.”2
Оно што је председник Кенон поучавао је истина. Биће вам потребно то уверавање, као што је и мени било потребно и од кога сам зависио.
Молио сам се с вером да неко кога волим потражи и осети моћ Помирења. Молио сам се с вером да људски анђели дођу и помогну им, и дошли су.
Бог је пронашао начин да спасе свако од Његове деце. Јер су многима који су укључени додељени брат или сестра или баба или деда који их воли без обзира шта раде.
Пре више година један пријатељ је говорио о својој баки. Живела је пуним животом, увек верна Господу и Његовој Цркви. Ипак, један од унука је одабрао живот криминала. На крају је доспео у затвор. Мој пријатељ се присетио да је његова бака, док је возила ауто-путем да посети свог унука у затвору, са сузама у очима молила са болом: „Настојала сам да живим добрим животом. Зашто ми се дешава ова трагедија са унуком који је уништио свој живот?”
Одговор јој је дошао у мисли следећим речима: „Дао сам га теби јер сам знао да ћеш га волети без обзира на оно што чини.”
Постоји дивна лекција за све нас. Пут за брижне родитеље и бабе и деде и све Божје слуге неће бити лак у све грешнијем свету. Не можемо присилити Божју децу да одаберу пут среће. Бог не може то учинити због слободне воље коју нам је дао.
Небески Отац и Његов Љубљени Син воле сву Божју децу, без обзира на оно што одаберу да чине или постану. Спаситељ је платио цену за све грехе, без обзира колико су гнусни. И мада мора постојати правда, прилика за милосрђе је опсежна али неће укинути правду.
Алма је изразио ту наду свом сину Коријантону, следећим речима: „Стога у складу са правдом, план откупљења не би могао бити извршен, осим уз услов покајања људи у том пробном стању. Наиме, без тих услова, милост не би могла имати дејство сем ако би уништила дело правде. А дело правде не може бити уништено. Да је тако, Бог би престао да буде Бог.”3
Моја порука мојој унучади и свима нама који покушавамо да искујемо вечне породице, је да постоји радост загарантована вернима. Јер пре него што је свет постао, брижни Отац на Небу и Његов Љубљени Син волели су и радили са онима за које су знали да ће лутати. Бог ће их волети заувек.
Ви имате предност да знате да су они знали за план спасења из учења која су примили у духовном свету. Они и ви били сте довољно верни да вам буде допуштено да дођете на свет када многима другима није.
Уз помоћ Светог Духа све истине ће нам бити напоменуте. Не можемо на то прислити друге али им можемо допустити да их виде у нашим животима. Увек можемо црпити храброст из уверења да смо сви једном осетили радост заједништва као чланови вољене породице нашег Небеског Оца. Уз Божју помоћ сви опет можемо осетити ту наду и ту радост.Молим се да буде тако за све нас, у име Исуса Христа, амен.