Снага да се истраје
Од старешине Ричарда Џ. Мајнеса,
из Председништва Седамдесеторице
Наша способност да истрајемо до краја у праведности биће у директној сразмери са снагом нашег сведочанства и дубини нашег обраћења.
Сваког јутра кад се пробудимо, суочавамо се са новим даном испуњеним животним изазовима. Ти изазови долазе у многим облицима: физички изазови, финансијски неуспеси, тешкоће у односима, емоционална искушења, и чак борба са вером.
Многи од изазова са којима се суочавамо у животу могу се решити и превазићи, међутим, друге ће можда бити тешко разумети и немогуће превазићи, и пратиће нас док не одемо у следећи живот. Када привремено издржимо изазове које можемо решити и када и даље подносимо изазове које не можемо решити, важно је запамтити да ће духовна снага коју развијамо помоћи да успешно издржимо све изазове са којима се суочавамо у животу.
Браћо и сестре, имамо Небеског Оца пуног љубави који је осмислио наше земаљско постојање, како бисмо појединачно научили лекције које треба да научимо да бисмо се квалификовали за вечни живот у Његовом присуству.
Један догађај у животу Џозефа Смита илуструје ово начело. Пророк и неколико његових сарадника месецима су били затвореници у Либертију, у Мисурију. Док је патио у затвору, пророк Џозеф је у понизној молитви молио Господа да свеци буду ослобођени своје садашње патње. Господ је одговорио поуком за пророка Џозефа, и све нас, да ће изазови са којима се суочавамо, ако их успешно пребродимо, бити за наше добро. Ово је Господњи одговор на Џозефову молитву:
„Сине мој, мир души твојој. Недаће твоје и јади биће само кратког века.
А тад, истрајеш ли добро, Бог ће те узвисити у висину.”1
Небески Отац је организовао наш пут кроз живот као тест нашег карактера. Изложени смо и добрим и злим утицајима, а затим смо примили моралну слободну вољу да изаберемо за себе који путем ћемо кренути. Као што је древни пророк Самуило поучавао: „Слободни сте, допуштено вам је да делујете за себе, јер гле, Бог вам даде познање и учини вас слободнима.”2
Небески Отац је такође схватио да због своје смртничке природе нећемо увек доносити праведне одлуке. Пошто нисмо савршени и правимо грешке, потребна нам је помоћ да бисмо се вратили у Његово присуство. Неопходна помоћ нам је на располагању кроз учења, пример и помирбену жртву Исуса Христа. Спаситељева помирбена жртва омогућава наше будуће спасење и узвишење преко начела покајања. Ако се поштено и искрено покајемо, Помирење нам може помоћи да постанемо чисти, променимо своју природу и успешно пребродимо изазове.
Истрајност је важно начело које је садржано у учењу Исуса Христа. Важно је због тога штоје квалитет наше вечне будућности сразмеран нашој способности да истрајемо у праведности.
У 2. Нефију 31 пророк Нефи нас поучава да пошто примимо исти обред крштења који је Исус Христ примио, а потом примимо дар Светог Духа, морамо „[хрлити] напред, гостећи се речју Христовом, и [истрајемо ли] до краја, гле, овако говори Отац: СтогаИмаћете живот вечни.”3
Стога, да бисмо примили највећи од свих благослова нашег Небеског Оца, а то је вечни живот, морамо обавити одговарајћи обред, а затим наставити са пратећим заветима. Другим речима, морамо успешно истрајати.
Наша способност да истрајемо до краја у праведности биће у директној сразмери са снагом нашег сведочанства и дубини нашег обраћења. Када су наша сведочанства јака, а ми истински обраћени јеванђељу Исуса Христа, наши избори биће надахнути Светим Духом, биће усмерени на Христа и подржаваће нашу жељу да истрајемо у праведности. Ако су наша сведочанства слаба и наше обраћење површно, ризик је много већи да ћемо бити заведени погрешним световним обичајима да доносимо лоше одлуке.
Желео бих да испричам једно искуство које илуструје напор потребан да се физички издржи, а затим упоредити са напором потребним да се издржи духовно. По повратку са своје мисије, имао сам прилику да играм кошарку за веома цењеног тренера и писца на једном колеџу у Калифорнији. Овај тренер је био озбиљан у вези са добром формом пре почетка кошаркашке сезоне. Један од његових услова пре него што је било ко од нас могао да пипне кошаркашку лопту на терену било је да трчи крос - у брдима у близини школе одређеним, веома брзим темпом. Сећам се свог првог покушаја да трчим тај крос, одмах по повратку са мисије: Помислио смо да ћу умрети.
Биле су потребне недеље озбиљног тренинга да бих коначно савладао време које је тренер поставио за циљ. Био је то сјајан осећај, не само што сам био у стању да трчим крос него и што сам могао да убрзам пред циљ.
Да бисте успешно играли кошарку, морате бити у врхунској форми. Добра физичка кондиција има цену, а та цена је посвећеност, истрајност и самодисциплина. Духовна истрајност такође има цену. Цена је иста: посвећеност, истрајност и самодисциплина.
Сведочанство, као и тело, треба да буде у форми ако желите да истрајете. Па како одржавамо своја сведочанства у форми? Не можемо довести наша тела у добру кошаркашку форму само гледајући кошарку преко телевизије. Исто тако, нећемо моћи да доведемо наша сведочанства у форму само гледајући генералну конференцију на телевизији. Треба да проучавамо и учимо основна начела јеванђеља Исуса Христа, а онда морамо да дамо све од себе да бисмо живели по њима. То је начин на који постајемо ученици Исуса Христа и како градимо трајно сведочанство.
Када се суочимо са отпором у животу, а наша жеља је да опонашамо особине Исуса Христа, битно је да будемо духовно припремљени. Бити духовно припремљени значи да имамо развијену духовну издржљивост и снагу - бићемо духовно у доброј форми. Бићемо у тако доброј духовној форми да ћемо увек бирати исправно. Бићемо непоколебљиви у нашој жељи и способности да живимо по јеванђељу. Као што је један анонимни писац једном рекао: „Морате постати стена коју река не може подлокати.”
Пошто се свакодневно суочавамо са изазовима, важно је да радимо на духовној издржљивости свакога дана. Када развијемо духовну издржљивост, погрешни световни обичаји, као и наши свакодневни изазови, имаће мали негативни утицај на нашу способност да истрајемо у праведности.
Велики примери духовне издржљивости долазе из наше личне породичне историје. Међу многим причама од наших предака, моћи ћемо да пронађемо примере који демонстрирају позитивне особине и истрајност.
Једна прича из моје породичне историје илуструје ово начело. Мој прадеда Џозеф Вотсон Мајнес рођен је 1856. године у Хулу, у области Јоркшир, у Енглеској. Његова породица прикључила се Цркви у Енглеској, а онда су допутовали у Солт Лејк Сити. Оженио се са Емили Кип 1883. године, и имали су осморо деце. Џозеф је позван да служи пуновремену мисију у јуну 1910. године, када је имао 53 године. Са подршком своје жене и осморо деце, вратио се у родну Енглеску да би служио мисију.
Пошто је верно служио отприлике две године, возио је бицикл заједно са својим сарадником на Недељну школу у Глочестеру, у Енглеској, када му је пукла гума. Сишао је са бицикла како би проценио штету. Када је видео да је озбиљна и да је потребно време за поправку, рекао је свом сараднику да иде и почне Недељну школу, а он ће брзо доћи. Чим је то изговорио, пао је на земљу. Одмах је умро услед срчаног напада.
Џозеф Вотсон Мајнес никада више у овом животу није видео своју супругу и осморо деце. Били су у могућности да пренесу његово тело у Солт Лејк Сити и обаве сахрану у старом Ватерлу Асембли Холу. Говор на сахрани који је дао старешина Ентони В. Ајвинс из Већа Дванаесторице апостола поучава нас важној лекцији о животу, смрти и истрајности: „То је оно што нам даје јеванђеље - не имунитет на смрт, него победу над њом кроз наду коју имамо у славно васкрсење … То се односи на [Џозефа Мајнеса]. … Задовољство је и уверење и радост знати да људи положу своје животе у праведности, у вери, одани вери.”4
Ова породична прича надахњује ме да се трудим највише што могу да бих следио пример истрајности и духовне издржљивости коју је показао мој прадеда. Подједнако ме надахњује вера његове жене Емили, која је после Џозефове смрти свакако била тешко оптерећена. Њено сведочанство је било јако, а њено обраћење потпуно пошто је остатак живота провела одана вери док је сама издржавала својих осморо деце.
Апостол Павле је рекао: „Одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена.”5 Трка која је пред нама на овој земљи је трка истрајности испуњена препрекама. Препреке у тој трци су изазови са којима се суочавамо чим се пробудимо ујуто. Ми смо овде на земљи да бисмо трчали трку, исказали своју слободну вољи и бирали између исправног и погрешног. Да бисмо часно и успешмо завршили трку и вратили се нашем Небеском Оцу, мораћемо платити цену посвећености, истрајности и самодисциплине. Морамо доћи у духовну форму. Морамо развити духовну издржљивост. Потребна су нам јака сведочанства која ће водити истинском обраћењу, а као резултат тога открићемо у себи унурашњи мир и снагу који су нам потребни да бисмо издржали у свим изазовима са којима се можда суочимо.
Дакле, са каквим год се изазовом суочите када се пробудите ујутро, упамтите - са духовном снагом коју развијате, уз Господњу помоћ, на крају трке моћи ћете да уживате у самопоуздању које је апостол Павле изразио када је рекао:
„Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста.
Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах.
Даље дакле мени је припремљен венац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија.”6
Износим вам своје сведочанство о стварности брижног Небеског Оца и о Његовом великом и вечном плану среће, који нас је довео на земљу у ово време. Надам се да ће Дух Господњи надахнути све нас да развијамо у себи снагу да истрајемо. У име Исуса Христа, амен.