Повијте им ране
Од председника Хенрија Б. Ајринга,
првог саветника у Првом председништву
Молим се да се можемо припремити да пружимо било коју свештеничку службу коју Господ постави пред нас на нашем смртничком путовању.
Сви смо благословени одговорношћу за друге. Држати Божје свештенство значи бити одговоран пред Богом за вечне животе Његове деце. То је стварно тако, то је предивно, и понекад се може чинити савладавајућим.
Вечерас су присутни и председници већа старешина који знају на шта мислим. Ево шта се десило једноме од нас. То се вероватно десило многима међу вама - и то више пута. Детаљи се могу разликовати, али је суштина приче иста.
Старешина кога не познајете добро вас је замолио за помоћ. Управо је сазнао да данас мора да пресели своју жену и малог сина, из стана где су до сада живели у стан у комшилуку.
Он и његова жена су већ замолили једног пријатеља да им позајми камион на један дан да би преселили намештај и личну својину. Пријатељ им је позајмио камион. Млади отац је почео да товари у камион све што су поседовали, али је у првих пар минута повредио леђа. Пријатељ који му је позајмио камион је био превише заузет да би му помогао. Млади отац је очајавао. Помислио је на вас, свог председника већа старешина.
У тренутку када вас је замолио за помоћ, било је рано поподне. Тог дана је планиран вечерњи састанак у Цркви. Већ сте обећали да ћете тог дана помоћи својој жени са кућним пројектима. Ваша деца су вас замолила да нешто радите са њима, али још увек нисте стигли до тога.
Такође сте знали да су чланови вашег већа, поготово они највернији, они које обично зовете у помоћ, највероватније преоптерећени као и ви.
Господ је знао да ће бити таквих дана када ће вас поставити у овакав положај, те вам је стога оставио охрабрујућу причу. То је парабола за преоптерећене носиоце свештенства. Понекад је називамо причом о добром Самарјанину. Али, то је заправо прича о великом носиоцу свештенства у овим ужурбаним последњим данима.
Ова прича је савршено применљива на свештеничког слугу опхрваног обавезама. Само се сетите да сте ви Самарјанин, а не свештеник или Левит који је прошао поред повређеног човека.
Можда нисте помислили на ту причу када сте се суочили са таквим изазовима. Али се молим да хоћете, када такви дани поново дођу, а сигурно ће доћи.
У Светим писмима нам није објашњено зашто је Самарјанин прелазио пут од Јерусалима до Јерихона. Тешко да је решио да се сам мало прошета, пошто је сигурно знао да су пљачкаши чекали немарне у заседи. Био је на озбиљном путу, и као што је то био обичај, водио је теретну животињу са собом и носио уље и вино.
Према Господњим речима, Самарјанин се зауставио када је видео рањеног човека, јер „сажали му се”.
Није само осећао сажаљење, већ је и деловао. Увек се сетите детаља приче:
„И приступивши [он] зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.”1
Ви и носиоци свештенства који сте позвани да водите можете бити сигурни u барем три ствари: Прво, Господ ће вам дати, ако Га замолите, осећање самилости које Он осећа према онима у потреби. Друго, обезбедиће друге, као што је гостионичар, да вам се придруже у вашој служби. И треће, Господ ће, налик добром Самарјанину, надокнадити у изобиљу свима који пружају помоћ онима у потреби.
Ваши председници већа су вероватно више пута реаговали ослањајући се на та уверења. Замолили сте неког другог из Господњег свештенства да помогне, уверени да ће одговорити са самилошћу. Није вас био страх да замолите оне који су вам најчешће излазили у сусрет у прошлости, јер знате да је њима лако да осете самилост. Замолили сте их знајући да су у прошлости осетили Господњу великодушност када су доносили одлуку да помогну. Замолили сте некога ко је већ преоптерећен, знајући да, што је већа жртва, утолико је већа надокнада коју ће примити од Господа. Они који су помогли у прошлости, осетили су обилну захвалност Спаситеља.
Можда сте били надахнути да не замолите некога да помогне у утовару и истовару камиона. Као вођа, добро познајете чланове свог већа и њихове породице. Господ их савршено познаје.
Он зна чија је жена била на граници нервног слома, зато што њен муж није могао да издвоји време да се побрине за њене потребе. Он зна чија ће деца осетити благослов док посматрају свог оца како још једном одлази да помогне другима, а којој је потребно да осете да су довољно важна за свог оца да би он провео неко време са њима тог дана. Али Он такође зна коме је потребан позив да служи, али можда не изгледа као потенцијалан или драговољан кандидат.
Не можете све чланове свог већа да познајете савршено добро, али Бог може. Дакле, као и много пута раније, помолили сте се да бисте сазнали кога би требало да замолите да служи другима. Господ зна ко ће бити благословен када га замолите да помогне и чија породица ће бити благословена уколико их не замолите. То је објава коју можете очекивати да ћете је примити док водите у свештенству.
Видео сам како се то догодило кад сам био младић. Био сам први помоћник у свештеничком већу. Једнога дана, бискуп ме је позвао док сам био у кући. Рекао ми је да жели да идем са њим да посетимо једну удовицу која је била у великој потреби.
Док сам га чекао да ме покупи испред улаза, мучиле су ме мисли. Знао сам да је бискуп имао снажне и мудре саветнике. Један је био познати судија. Други је био власник велике компаније, а касније је постао члан врховних власти. И сам бискуп ће једног служити у врховним властима. Зашто је бискуп рекао неискусном свештенику: „Потребна ми је твоја помоћ?”
Па, сада ми је јасније шта ми је заправо рекао: „Господу је потребно да те благослови.” У дому удовице, посматрао сам га како говори тој госпођи да неће добити помоћ од Цркве док не испуни формулар о примањима који јој је оставио раније. На путу до куће, на моје изненађење, насмејао се и рекао: „Хал, када научи како да управља својим финансијама, тада ће моћи да помогне другима.”
Другом приликом, мој бискуп ме је повео са собом у дом родитеља алкохоличара који су послали две престрашене девојчице да нас дочекају испред врата. Након што је разговарао са девојчицама, окренули смо се и рекао ми је: „Још увек не можемо да утичемо на трагедију у њиховим животима, али они могу да осете да их Господ воли.”
Једне друге вечери, одвео ме је у дом једног човека који годинама није долазио у Цркву. Бискуп му је рекао колико га воли и колико је потребан одељењу. Чинило да то није оставило посебан утисак на тог човека. Али та прилика, као и свака друга када ме је бискуп водио са собом, оставила је велики утисак на мене.
Не могу никако да сазнам да ли се бискуп молио да би знао који ће свештеник бити благословен тим посетама. Можда је и друге свештенике водио са собом много пута. Али Господ је знао да ћу једнога дана ја постати бискуп и да ћу позивати оне чија је вера ослабила да се врате топлини јеванђеља. Господ је знао да ћу једнога дана бити одговоран, као свештеник, за стотине, чак и хиљаде деце Небеског Оца која очајавају због световних брига.
Ви, млади мушкарци не можете знати која дела свештеничке службе Господ припрема за вас. Али највећи изазов за сваког носиоца свештенства је да пружа духовну помоћ. Сви ми имамо тај задатак. Он се подразумева када сте члан већа. Он се подразумева када сте члан породице. Ако је вера било кога у вашем већу или у вашој породици изложена Сотонином нападу, осетићете самилост. У многоме налик служби и милости Самарјанина, и ви ћете им служити повијајући њихове ране у време потребе.
Током ваше службе као пуновремених мисионара, посећиваћете на хиљаде људи у великим духовним проблемима. Многи, док их не поучите, неће ни бити свесни својих духовних рана, које, нелечене, воде бескрајном јаду. Бићете на Господњем задатку да их спашавате. Само Господ може да повије њихове духовне ране када прихвате обреде који воде вечном животу.
Као члан већа, кућни учитељ, мисионар, не можете помоћи људима да поправе духовну штету докле год се ваша вера не распали. То подразумева много више од редовног читања Светих писама и молитве о прочитаном. Кратка молитва и прелетање преко Писама нису довољна припрема. Уверење о ономе што вам је потребно произилази из савета из 84. одсека Учења и завета: „И не будите забринути шта ћете говорити. Него непрестано сабирајте у своjим мислима речи живота, и биће вам дато у таj час онаj део коjи jе подобан за сваког човека.”2
На то обећање се можемо позивати само ако „сабирамо” речи живота и то радимо непрестано. Реч сабирање у овом стиху тумачим као гајење осећања према речима. На пример, када сам покушавао да помогнем некоме чија је вера у божански позив пророка Џозефа Смита пољуљана, почела би да навиру осећања.
Нису то само речи из Мормонове књиге. То је осећање уверености у истину које примам кад год прочитам макар и неколико редака из Мормонове књиге. Не могу да обећам да ће се то десити свакој особи зараженој сумњом о пророку Џозефу или Мормоновој књизи. Знам да је Џозеф Смит пророк обнове. Знам да је Мормонова књига реч Божја јер сам је „сабирао” у својим мислима.
Знам из искуства да вас Дух може уверити у истину, јер се то и мени десило. И ви и ја морамо поседовати то уверење пре него што нас Господ постави на пут вољеног путника кога су ранили непријатељи истине.
Морамо се припремити на још један начин. У људској је природи да огугламо на болове других. То је један од разлога зашто се Спаситељ до те мере трудио да исприча о свом Помирењу и преузимању на себе болова и туге све деце нашег Небеског Оца, да би знао како да им помогне.
Чак ни најбољим међу смртним носиоца свештенства Небеског Оца, није лако да достигну такав стандард самилости. Наша склоност као људи је да губимо стрпљење за особу која не може да види истину која је нама толико очигледна. Морамо пазити да се наше нестрпљење не протумачи као осуда или одбацивање.
Док се припремамо да помогнемо Господу и Његовим свештеничким слугама, ту су стихови који ће нас водити. Они садрже дар који ће нам бити потребан на нашем путу, ма где нас Господ послао. Добар Самарјанин је имао тај дар. Биће нам потребан, а Господ нам је рекао како га можемо пронаћи:
„Стога, љубљена браћо моја, немате ли милосрђа, ништа сте, јер милосрђе никад не престаје. Стога, приањајте уз милосрђе, које је од свега највеће, јер све мора престати -
Али милосрђе је чиста љубав Христова, и траје заувек. И ко год се нађе да га има у последњи дан, биће му добро.
Стога, љубљена браћо моја, молите се Оцу свом снагом срца, да се испуните оном љубављу коју Он подари свима онима који су прави следбеници Сина Његовог, Исуса Христа, да постанете синови Божји. Да ми, када се Он појави, будемо попут Њега јер ћемо Га видети онаквог какав јесте, да можемо имати ту наду, да можемо бити очишћени баш као што је Он чист.”3
Молим се да се можемо припремити да пружимо било коју свештеничку службу коју Господ постави пред нас на нашем смртничком путовању. У име Исуса Христа, амен.