Кључ духовне заштите
Mир се може уселити у срца свакога ко се окрене Писмима и откључа обећања о заштити и откупљењу о којима се у њима поучава.
Недавно сам запечатио један млади пар у храму. Овај пар се побринуо да буде достојан да дочека предиван дан када син и ћерка напуштају домове своје младости и постају муж и жена. Овом светом приликом, били су блиставо чисти. У одређеном тренутку, почеће да подижу сопствену децу, што је у складу са моделом који нам је дао наш Небески Отац. Њихова срећа и среће будућих генерација ослања се на живот према стандардима које је поставио Спаситељ и изнео у својим Писмима.
Данашњи родитељи се питају да ли постоји безбедно место за подизање деце. Постоји безбедно место. То је дом подигнут на јеванђељу. У Цркви се фокусирамо на породицу и саветујемо родитеље ма где били да подижу своју децу у праведности.
Апостол Павле је пророковао и упозорио да ће „у последње дане настати времена тешка.
Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни,
нељубавни, непримирљиви, опадачи, неуздржници, бесни, недоброљубиви,
издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога,
Који имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли. И ових се клони.”1
Павле је такође пророковао: „Зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се.”2
Ови стихови служе као упозорење, показујући које моделе треба избегавати. Морамо да будемо на сталном опрезу и увек марљиви. Могли бисмо да прегледамо свако од ових пророчанстава и да их штиклирамо ако су присутнa и узрокују забринутост у данашњем свету:
Тешка времена - присутно. Живимо у изузетно опасним временима.
Грамзиви, хвалисави, горди - сви су присутни међу нама.
Богохулници, непослушни родитељима, незахвални, несвети, безосећајни - сви су они на броју.
Рушиоци мира, лажни тужитељи и др. - сви се могу штиклирати захваљујући преобилним доказима свуда око нас.
И Морони је говорио о порочности наших дана када је упозорио:
„Када видите да то долази међу вас … да будете свесни вашег страшног стања…
Стога је мени, Моронију, заповеђено да то запишем, како би зло могло бити уклоњено, и да би дошло време да Сотона нема моћи над срцима деце човечје већ да би она могла бити наведена да чине добро без престанка, да би могла доћи до извора сваке праведности и бити спашена.”3
Павлови и Моронијеви описис наших дана, толико су прецизни да се не могу занемарити. То многе може узнемирити, чак и обесхрабрити. Упркос томе, када помислим на будућност, преплављен сам осећањима позитивног оптимизма.
У Павловом откривењу, као додатак списку изазова и проблема, такође нам говори о томе шта можемо да урадимо да бисмо се заштитили:
„Ти стоj у том што си научио и што ти jе поверено, знаjући од кога си се научио;
из малена умеш света писма, коjа те могу умудрити на спасење кроз веру у Христу Исусу.”4
Света писма држе кључ духовне заштите. Садрже учења, законе и обреде који ће свако дете Божје привести сведочанству Исуса Христа, као њиховог Спаситеља и Откупитеља.
Са годинама припреме, уложен је позамашан напор да се Света писма напишу на сваком језику са напоменама и референцама. Трудимо се да она буду доступна свима који желе да уче. Она нас поучавају где треба да идемо и шта треба да радимо. Нуде наду и знање.
Пре више година, старешина С. Дилворт Јанг из Седамдесеторице ме је научио лекцији о читању Светих писама. У кочићу је владала напетост међу члановима, те је било потребно дати неки савет.
Питао сам председника Јанга: „Шта би требало да кажем?”
Једноставно је одговорио: „Реци им да читају Света писма.”
Питао сам: „Које стихове?”
Рекао је: „Заиста није битно. Реци им да отворе Мормонову књигу, на пример, и да почну да читају. Ускоро ће наићи осећање мира и надахнућа, а решење ће се само наметнути.”
Нека читање Светих писама буде део ваше редовне рутине, а благослови ће следити. У Светим писмима се подиже глас упозорења, али и глас искрене брижности.
Ако вам се језик Писама у почетку чини необичним, наставите да читате. Ускоро ћете препознати лепоту и моћ коју крију те странице.
Павле је рекао: „Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди.”5
Можете сами проверити ово обећање.
Живимо у тешким временима; упркос томе, можемо пронаћи наду и мир за себе и за наше породице. Они који тугују, очајавајући у неверици пред могућношћу да се дете спасе онога у шта га је свет одвео, никада не треба да одустају. „Не бој се, само веруј.”6 Праведност је моћнија од порочности.
Деца која су од малих ногу поучавана Светим писмима спознаће пут којим би требало да корачају и више ће тежити да на њему и остану. Они који скрену са њега ће имати прилику да се врате и, уз помоћ, моћи ће да пронађу пређашњи пут.
Мосијини синови су се неко време борили против цркве, али касније су се покајали и прошли кроз драматичне промене. У Алми читамо: „Ти синови Мосијини ... беху постали чврсти у познању истине, јер беху мушкарци дубоког разумевања и беху марљиво истраживали Света писма како би могли знати реч Божју.”7
Председник Џозеф Ф. Смит је имао шест година када је његов отац, Хајрум, убијен у затвору у Картиџу. Касније, Џозеф је прешао прерију са својом мајком удовицом.
У петнаестој години је позван да служи мисију на Хавајима. Осећао се изгубљено и усамљено, и рекао је: „Био сам поприлично утучен ... Осећао сам се као да сам изгубио компас у свом стању немаштине, са мањком интелигенције и знања, само дечак, те ми је било тешко да се усудим да [било кога] погледам у лице.”
Док је једне вечери размишљао о својим изазовима, млади Џозеф је сањао да путује, трчећи што је брже могао. Са собом је носио малу торбу. Коначно је стигао до предивног здања које је и било његова крајња дестинација. Када се приближио, видео је знак „Базен”. Брже боље је ушао у њега и окупао се. Отворио је своју малу торбу и пронашао чисту, белу одећу. „Нешто”, рекао је, „што дуго нисам видео”. Обукао се и потрчао ка вратима здања.
„Покуцао сам”, рекао је, „врата су се отворила, а човек који је тамо стајао је био пророк Џозеф Смит. Погледао ме је са благим прекором, а прве речи које је изговорио су [биле]: ‘Џозефе, касниш.’ Међутим, скупио сам самопоуздање и рекао:
„‘Да, али сам чист - чист сам!’”8
То се може десити и свакоме од нас.
Ако сте на путу вере и активности у Цркви, останите на том путу и држите своје завете. Наставите да напредујете до тренутка када ћете примити Господње благослове, а Свети Дух ће се открити као покретачка сила у вашем животу.
Ако сте тренутно на путу који вас удаљава од оног који се истиче у Светим писмима, дозволите ми да вас уверим да постоји начин да се вратите.
Исус Христ је преписао сасвим јасан метод који нам помаже да се покајемо и исцелимо наше животе. Лек за многе грешке се може пронаћи у тражењу опроштаја путем личне молитве. Међутим, постоје одређене духовне болести, пре свега оне које се односе на кршење моралних закона, које несумњиво захтевају помоћ и лечење од стране квалификованог духовног лекара.
Пре више година, у моју канцеларију је ушла једна млада жена и њен остарели отац. Прешла је са њим неколико стотина колиметара да би пронашла лек за кривицу која га је мучила. У младости је направио велику грешку, а у старости су почела да навиру сећања. Није могао да се отараси осећања кривице. Није могао да врати време и сам поништи грешку своје младости, али је, уз помоћ, могао да крене, са тачке на којој се налазио, да брише кривицу која га је пратила свих тих година.
Био сам захвалан што је, док сам га поучавао начелима из Мормонове књиге, осетио као да је велики терет скинут са његових рамена. Када су се он и његова ћерка враћали кући прелазећи толике километре, старац је оставио за собом кривицу због ранијих преступа.
Ако постанете „свесни вашег страшног стања”9 и пожелите да се вратите пуном духовном здрављу, посетите свог бискупа. Он држи кључеве и може вам помоћи на путу покајања.
Покајање је индивидуално, као и праштање. Једино што Господ захтева је да се свако одврати од свог греха и „јер ћу им опростити безакоња њихова, и … грехе њихове нећу више помињати.”10
Када процес покајања буде завршен, разумећете значење Исаијиног обећања у вези са Помирењем: „Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.”11
Као што се и креда може избрисати са табле, уз искрено покајање, ефекти нашег преступа могу се избрисати помирењем Исуса Христа. То обећање је применљиво у свакој ситуацији.
Јеванђеље нас поучава да будемо срећни, да имамо веру, а не страх, да пронађемо наду и превазиђемо очај, да напустимо таму и окренемо се према светлу вечног јеванђеља.
Павле и други су упозоравали о искушењима нашег времена и дана који следе. Али, мир се може усадити у срца свакога ко се окрене Писмима и откључа обећања о заштити и откупљењу о којима се у њима поучава. Све позивамо да се окрену Спаситељу Исусу Христу, Његовим учењима из Старог завета, Новог завета, Мормонове књиге, Учења и завета и Драгоценог бисера.
Дајем сигурно сведочанство о Светим писмима као кључу наше духовне заштите. Такође сведочим о исцељујућој моћи помирења Исуса Христа „да се по Њему сви могу спасти”12 Господња црква је још једном успостављена на земљи. Сведочим о истинитости јеванђеља. Његов сам сведок. У име Исуса Христа, амен.